Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 349:

неповољан крај своје школе. Стога је и напустио Врање, чим је Ковачевић почео радити у својој школи. Потражио је „место у Куманову, али га није добио. Да га нису за Врање везивали нарочити осећаји'), он се не би ни враћао више у Врање. Његове су се слутње брзо оствариле; школа се његова нагло почела празнити; велики број његових ђака отишао је у српску школу, да није више било места у школи за децу. Стога је Шишеџијев употребио све своје силе, да свога опасвога такмаца, Ковачевића, онемогући у Врању. Употребио је све своје дубоко лукавство, и сипао клевете противу српске школе и Ковачевића. Довољно је, да се завири у ондашње бугарске листове, па да се, тек, појми, с каквом се мржњом и бездушношћу Шишеџијев био окомио на српску школу. У даљем излагању ових догађаја, видећемо, да је Врање, у то време, у односу на црквено питање, било поцепано у три странке, и да су, редом, по недељу дана, појала и читала апостол, и друго, наизменице, деца из српске и из бугарске школе. При том су се догађали врло немили случајеви, који су се, често пута, завршавали и тучом деце, па и одраслих у самој цркви. Или ко истргне из руку детету из српске школе апостол, или другу коју књигу, из које треба нешто да прочита, или виком, жагором, спрече појање или читање и т. д. Све те ситне задевице, од значајних последица, инспирисао је сам Шишеџијев. На пр. кад је Ковачевићев помоћник у школи, Зарија Р. Поповић, на Божић оне године, са амвона прочитао посланицу српскога митрополита Михаила, стога што га је сав свет у цркви с тајацем саслушао, Шишепијев пошље свога ђака Цветка Уџуза, да са Заријина феса, који је био оставио на степеницама, које воде на амвон, откине кићанку, и T. JI.

Кајмакам врањски, стално је добијао пасквиле противу Ковачевића: како Ковачевић спрема буну у Врању противу државног реда, или, како предаје деци Српску Историју и др. Због тога, власт је врло често позивала Ковачевића на одговор: то за ово,то за оно, — само да га сеца и гњави, да би му додијало учитељевање у Врању.

5 Н. Шишеџијев је, у, материално напредном, Врању, у оном благостању, носио рекорд као ашик-љубавник. За оне прилике, човек с великкм приходима, леп, приступачан, лепо је појао у цркви, лепо је свој стан уредио; познато је Николино цвеће, учитељ Николина башта и т.д. Врло се мало ко од врањских љубавника могао мерити с њим. -