Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 357

Већ неколико година, тутор манастира Прохора Пчињског био је Хаџи. Риста Тасић — Добревић, и никако није показао стање манастирских прихода и расхода. Знало се одавно у Врању, да митрополит Пајсије, сваке године, подиже знатан део манастирских прихода, а почело се зуцкати, да то исто чини и његов фаворит, Хаџи Риста. С тога врањанци потраже преглед манастирских рачуна. То је било приликом храмовног дана у манастиру. На манастирски сабор дошао је био и Пајсије. Из Врања је отишло око 200 људи. ИМ, кад је, по свршетку сабора, дошло до прегледања рачуна, тутор је изнео пред прегледаче један тефтер, који су једва унели два манастирска послужитеља. Али, у њему никаквих бележака није било; — потпуно чист и неупотребљен: Ето, то су вам рачуни. Још ту су почеле падати крупне речи. Митрополит Пајсије појаше коња и пође у Врање. За њим пођу и врањанци, и сустигну се с митрополитом, на одмору, у с. Клиновцу. Ту се, пред многим светом, Тома Стајић сукоби са митрополитом, па са својим пријатељима пође брже у Врање. Дођу право у Саборну цркву, закују преко владичина стола црну завесу; затворе митрополију, и не пусте Пајсија ни у цркву, ни у митрополију. То је било 19 октобра 1869 г.

Под оваквим околностима, у Врању и области формирале су се три црквено-политичке партије, Најјача партија била је она, која је била за Ексархију и српске школе; друга, по јачини, била је, за паптријаршиског владику и српске школе,

су само царски Срби. И тада је почео да говори са доста познавања о прош!лости и историји српскога народа. Био је доста образован, а грчки је говорио као прави Грк,

„Доцније, по предлогу Абдураман-паше, укинут је Призренски Валилук, и из Призрена у Битољ премештен, само да се угоди бугарским смеровима, да нишки санџак дође под дунавски вилајет, а тако истом Прокупље, Лесковац, Врање, те да би се и у овим местима могло барем покушати побугаравање“.

Између осталога, познат је и један део писма бугарског агента, за Врање и Скопље, Стојана Костова, које је, 24 јуна 1869 г., писао Н, Герову, руском генералном консулу у Пловдиву. „ „Добрђ бг бвло, ако е Вамљ угодно, ла раскажете подробно Г-ну Стаменку (то је Ст. Стошовић) что е Блљгарскљји Вљпросђ и каквж ползж има да придобте народљ-тђ отђ независимх Јерархиљ и да га убђдите да са склони и негова милостђ да подржае на другитњ сњг сљотечественици за сљединенје сђ Блђгаре тв и отдђленје OTB Патртархјита, He никакђ не се склана. Мола да му се не казва че Ви белђжљ това“... на Ваше Вегсокоблагородје покорими слуга Ст. Костовљ. (Из Архивата на #1. Геров, ], с. 969—970).