Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

-366 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Нити је тачно, да су Хаџи Ђорђе и Хаџи Риста Поповићи, "радили противу грчке хијерархије у Скопљу, и били добри

ставља Хаџи Трајка и пок. В. К'нчов. Опширније се о овим приликама, и с писаним податцима, бавимо на другом месгу, али, и овде да напоменем, да само порекло Хаџи Трајка још није испитано и утврђено. Бугарски писци погрешно узимају, да је словенство у овом смислу, у Скопљу, почињало с Хаџи Трајком (В. К'нчов, Град Скопие, с. 110 и др.). Још отац Хаџи Трајков, Хаџи Дојчин» био је угледан скопски трговац Хаџи Трајко, богат човек, и велики трговац, као што је био хазнадар феудалном господару Скопскога Пашалика, тако је исто био и највећи приврженик и митрополита скопскога, јединога, онда, заштитника православних хришћана, централнога лица за турске власти и за паству у епархији. У време Хаџи Трајка, сви хришћански прваци, све од Новога Сада до Солуна, и даље, што се тиче словенскога елемента, на те су положаје доспевали држањем с митрополитима. Школовани су, и васпитавани, на начин грчки; и били су грцизирани у пуном значењу те речи. Нико, 1800 "тридесетих и четрдесетих година, није ни помишљао, да се дрзне противу Патријаршије. Знамо, да су говорили и писали грчки; да су своје књиге и своју трговачку кореспонденцију водили па грчком, и т.д. Видели смо, како је, све до половине ХЈХ в. у многим градовима и много доцније, било у самој Бугарској. Колико је у Хаџи Трајкова доба било отпорне словенске снаге противу грцизма, она је била латентна и тињала је, пре, у широким народним масама, које су и биле даље од митрополије, него у чорбаџија, који су седели уз владику, па, у много случајева, ин превазилазећи владику, у односу на широке масе пастве, без обзира је ли владика био Грк, или Словенин, или Јерменин, или Караманлија...

Ако не, и нешто, више, неозбиљно је рећи, да су грчку владичину странку у Скопљу 1800 тридесетих и четрдесетих година чинили сам митрополит и један или два погрчена Цинцарина или Словена (8. А'нчов, Град Скопие, с. 114). Што се тиче самога Хаџи Трајка, и његове антигрчке странке, после његове смрти, имамо н писаних података, и то из времена, када је и Скопље набујало н подигло се словенско становништво, ин кад се Словенима, на све стране отварала сјајна перспектива, по којима, 1800 шездесетих година, и сами потомци Хаџи Трајка, не само да нису припадали антигрчкој странци, већ су предводили антибугарску, грчку, у ствари српску, странку. И то су били рођени синови Хаџи Трајкови: Никче ин Кочо. Националном политиком бавио се Никола -– Никче. Оба брата се и образовала у Русији. Били су у пријатељским, и поверљивим, везама са Симом Игумановим; водили су и преписку с њим. Преко њих су Симина писма из Русије ишла призренцима и обратно (17. Костић, Споменица, с. 18—14). Петар Костић, који је ближи оном времену, о Никчу пише (на пом. м.) да је уто време био чувен Србин и борац за српска народна права у Сковљу. — И сам сам, у раном детињству, запамтио име Никча Х. Трајковића, и да је то био велики српски национални борац. У кући у Куманову, у којој сам растао, увек се жалило за њим, као за великим поборником Србизма, и то је врло често било

Бугарски писци, и ако, на једном месту, пишу, да су се Никче и Кочо образовали у Русији; отпор њихов противу бугаризма усиљено доводе у везу с њиховим „грчхтим васаштањем“, а и не питају се, како су се могли грчки васпитати синови Хаџи Трајка, о коме они, бугарски писци, пишу, да је био