Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 367

(бугарски) патриоти“); да су, тога ради, старија браћа тога братства, бригу о трговини оставили брату свом Хаџи Ристи,

стуб бугаризма у Скопљу (В. К'нчов, Град Скопие, с. 111). И поред тога, што се Никче Хаџи Трајковић учио у Русији, њега бугарска организација у Скопљу није могла придобити за своју тезу у црквеном питању ни 1868 г. кад је постанак Бугарског Ексархата било питање врло краткога времена (Из Архивата на Н, Геров, 1, Преписка између Ст. Костова и Н. Герова, c. 941 др; — Још необјављена писма Скопске Митрополије 1800 шездесетих пи седамдесетих година, и др.).

5 И о овом се братству више бавимо на другом месту, али морамо овде истаћи још ове напомене. Колико су мало тачна излагања догађаја, и закључци о приликама у Скопљу у В. К'нчова, види се и по његовом тврђењу, да су извесна браћа Поповићи били Бугари и велики дејци за бугарско дело у Скопљу (с. 113—128). Јер, ти су људи били или Грци или, у најмању руку, Цинцари. И родом су били из Епира. Они су се, још 1800 тридесетих година, "доселили у Скопље и ту развили јаку трговину, и обогатили се. Изгледа, да је било три брата: Хаџи Ђорђе, Хаџи Зафир и Хаџи Риста. Године 1852, Хаџи Зафир није био хаџија, јер га, под именом Замфир Хаджи Кочев Гтопов, налазимо као претплатника на Авернишјев превод Житије Св. Григорија... Трговали су највише с Босном; доцније су се и ородили с кућом Хаџи Ристића у Сарајеву и још неким. Бугарски писци их пишу Поповичи, а двојица од њих, Хаџи Ђорђе и Хаџи Риста, потписали се, г. 1859, у Београду Хаџа Ђорђо и Риста Поповић. Тај потпис њихов носе две молбе београдских Грка и Цинцара од 2 марта и 20 априла 1859 г. Тим су молбама београдски Грци и Цинцари молили министра просвете, да им се допусти, да у Београду, за своју децу, отворе грчку школу (Држ. Арх. — Мин. Просв. „Ме 462. 2 марта 1859 г. и 20 априла 1859 Хе 949). Ову молбу су потписали ови београдски грађани: Грци и Цинцари: 3. Кумануди, А. Христодуло, Никола П. Кики, Димитр. Кумануди, Х. Ђорђо и Риста Поповић, М. Ј. Зографи, Анастос Типа, Георгие Ј. Молеровић, Јован Жизковић, Ђорђе Биба, Гуша Николић,.. Молили су за школу „за васпитанје деце наше на грчкомљ езику о нашемљ трошку“. Овај потпис Поповића износим због тога, што држим, да су се они тако и у Скопљу потписивали, и да су, у томе, били под утицајем својих пословних пријатеља и сродника у Босни и Херцеговини. А није искључено, да су се у Скопљу потлисивали и Подовичи, како их сада пишу бугар. писци, и како их је писао и п. В. К'нчов. Ако су се потписивали /7оповичи, тај су начин потписивања примили од Руса. А ево како. Најстарији од њих, Хаџи Ђорђе, трговао је и с јужним руским градовима. У Одеси се задржао толико да је стекао права на руско поданство и ступио у руско поданство. То је било 1844 г. (Из Архивата на Н. Герова М, с. 941). Примајући руско поданство, примили су и позивање Г7одович — Поповичи. Међутим, под притиском турских власти у Скопљу, и Турака мештана, морали су, г. 1847, оставити Скопље, Њих двојица, Хаџи Ђорђе и Хаџи Риста, преселили се у Сер, а Замфир је остао и даље у Скопљу. Из Сера се Хаџи Ђорђе и Хаџи Риста, 1851 г., преселили у Београд, и ту развили своју, такође велику, трговину.

Према пажљивом испитивању, они су се у Београду издавали за Грке и дружили се с Грцима и Цинцарима.