Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 369

Црквено питање у Скопљу, о коме пишу Бугари, и којим се ми овде бавимо, води своје порекло тек из првих година друге половине Х]Х в., од почетка Кримскога рата, ако не тек од смрти скопскога митрополита Јоакима (1868 г.), ако се не узме у обзир тражење словенске службе у свима скопским црквама.

При свем том, што се словенско становништво Скопља, од почетка друге половине Х/Х в., и у материалном и у културном погледу, почело нагло подизати, под другим приликама, које су у Скопљу, још дуго после тога држале, тешко да би се у Скопљу, и онда, јавила струја против грцизма. Борба против грцизма, у оно доба, наметнута је скопљанцима. Њу су први, у Скопљу, наговестили словенски, српски учитељи. Видели смо, који су, и какви учитељи били. Па, ипак, отворену борбу против грцизма први су повели словенски учитељ Јордан Х. Константинов и бугарски учитељ Стојан Костов Прће. Видели смо, да је Јордан Хаџи Константинов дошао у Скопље за учитеља г. 1848, а Ст. Костов г. 1857. И ако ова два учитеља, у агитацији против грцизма, нису ишли упоредо и сложно, обојица су доста учинили, да се, до 1860 г.,

Хаџи Ђорђе, по њему, већ дигао у Скопљу руску бандеру, и онога, кад се, тек, вентилирало питање о постављењу Хаџи Ђорђа за почасног руског консула. Имамо података и о томе, зашто је Стојан Костов радио, да се Хаџи Ђорђе именује за почасног руског консула, и ко је још на томе радио. Али, то би нас далеко одвелдо. А, још на овом месту, скрећемо пажњу и на то, да Ст. Костов ни у једном свом писму Н. Герову о Хаџи Ђорђу не каже, ни да је Грк ни Бугарин, већ само наш, нашп. Међутим, из самога бугарског извора јасно се види, да је Хаџи Ђорђе Поповић вазда био против бугаризма у Скопљу. — Бугарски лист Турцил, од 27 Јула 1866 г., донео је допис ове садржине: „Зна се да су Скопљанци пре 5 година прогнали из цркве грчки језик“... „Па кад смо мислили баш грчком језику да сконча, али би друкчије, јер један русски поданик, родом из Скопља, Хаџи Ђорђе Поповић, задржа га, који је због превелике сплетке и интриге прешним (2) и високим нашим правитељством, пре неколико година, за време Хафис паше, одавде изгнан и сада у Београду живи. Од две године већ тај Хаџи Ђорђе Поповић из Београда прави сплетке у нашем граду и заведе српску странку, која 3:једно с грчком не могаше ништа да учини“. Дописник каже, даље, да је на Ллуту за панађур у Прилепу свратио у Скопље и отишао у велику цркву (то је Св. Богородица) и „место словенско-бугарског, чуо грчки језик“.

" Овај допис из Турције донео је и Свешовид, г. 1866, бр. 116. У истом броју Световида, неко је реагирао на тврђење у допису Гурдије, и вели, да дописник Турције неће да призна, да то не чини Хаџи Ђорђе Поповић из Београда „него тамошњи Срби који јавно не смеду од Турака да устану прошиву побугаривања“.

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ - 24