Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

70 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

и у Скопљу кристалише антигрчка странка. Ова два радника, наговом послу, и разне су тезе заступали. Докле је Јордан Хаџи Константинов био више за словенсшво, дотле је Ст. Костов био више за бугаризам. |

Ако су скопљанци 1800 педесетих година, у истини, били овакви, како их је окарактерисао Јорд. Хаџи Констаншинов“), и како се о њима изражавао Мидхат паша, они су такви били, у првом реду, у односу на питање, којим се овде бавимо. У времену општега преокрета у Турској, у коме су нарасле, набујале, нове генерације, с новим појмовима и претензијама, и, у времену смењивања старијих, и истрошених, породица, после Кримског рата, у Скопљу се, поред митрополита, око још две личности концентришу два табора, који су се, сваким даном, све више удаљавали један од другог. На позорници су синови Хаџи Трајкови, Никола — Никче — и Коча, представници старијих, чорбаџиских породица с традицијама, које су их упућивале на главу хришћанства у Скопљу, на митрополита, на једној, и Зафир Малев, представник новога нараштаја, новога света у Скопљу, који тражи нову концентрацију, нове силе и методе за своју заштиту. — Зафир Малев је био, онда, такође материално јак човек у Скопљу.)

И ако се, данас, на ондашње прилике у Скопљу, гледа на сасвим друге наочари; и ако има бугарских писаца, који све то схватају као кристализацију бугарског елемента у Скопљу за оцепљење од Патријаршије, и за тражење самосталне црквене управе, то је доба, још увек, било само међусобно прегањање; отимање о првенство и о интересе, лични, породични, антагонизам, и међусобна искључивост и T. JL. Јер, све до 1868 г., нико се у Скопљу није изјаснио нити против Грчке Патријаршије, нити против ондашњег митрополита, Грка. Мање више, латентна борба, која је у Скопљу вођена против грцизма, завршена је 1861 г. са успехом славизма; да се у свима црквама чита словенска служба“) Поред свих

1) Јорд. Иванов, Бљлгаритћ, с. 965). — Стојан Костов (Из Архивата на Н. Геров, 1, писма Стојана Костова) и др.

») „Г-нђ Костаки Х. Тр. толково е противенђ на Балгжрската странљ чтото да има волт, погубилђ би M Bb една капкх водљ. Благодаренје Богу че Чесно-то ни Пр(авителство) не дава слухђ на неговер и на приврженицитв: му интригв,.. Моли да му се јави како стоји народни вопросо (Из Архивата на Н. Геров, 1, с. 954. — С. К).

3) Па, ипак, успех славизма у Скопљу не може се приписати словенској

свести и заузимљивости скопљанаца у овом питању, већ познатим методама