Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 971

"средстава, која је употребила, и поред великих напора, које је чинила, бугарска организација није могла у Скопљу никакав успех постићи, пре но што је општа ситуација у црквеном "питању, 1868 г., захватила и Скопље. Шта више, ни 1868 1 кад је, место митрополита Јоакима, требало поставити друго „лице на катедру Скопске Епархије, сама антигрчка странка“), молила је само, да се не поставља звани рушзучки митрополит, у ствари врањски хороепископ, Пајсије, а не патријаршиски епископ. |

Тако је ова ствар текла у Скопљу, све докле је у животу био митрополит Јоаким, у истини, велики хијерарх, строго моралан, до крајњих граница скроман, некористољубив“), и, због тога, и врло уважен. После његове смрти, на митрополитску столицу дошао је Пајсије. И ако је дотле био познат по негативним особинама, које је у Врању показао, Пајсија је, готово, цела епархија и тражила за свога митрополита. Уколико се, у бугарској књижевности, сада, износи“), да паства "није Пајсија хтела за митрополита, то се може односити само на врло мали број тих људи; на по неколико људи у неколико места у епархији.)

"бугарске организације. Поред заузимљивости Великог везира, К'бризли Мехмед паше (Из Архивата на Н. Геров, 1, с. 949), док је, 1860 г., био у Скопљу, бугарска организација је пустила гласове, да ће скопљанци примити унију ако, им се не да словенска служба. Кад је тај трик, у облику „народне“ представке, допро до руског генералног консула у Пловдиву, у исто време је стигла отуда " порука, да се стрпе скопљанци, и да ће добити словенску службу (Из Архизата на Н. Геров, 1, с. 954),

Наравно да су Бугари забележили да се онда у оркви служило бугарски.

„И тукђ сђ боже помошљ у здраве на МилостБвБиИ ни Самодрвжецљ 72. А. Меджитђ празнувахме днесљ весело и торжественно. Отљ две недфли насамђ народљте пакђ вдигна грђиквитво книгљи 0тЂ црљквљињг и гљ замћсти Cb своитње си. Днесђ (20 априла) митрополитђтђ ни изврши службжтж все (олтарски. .“ (Из Архивата на Н. Геров, 1, с. 955). Неки од њих нису

словенско читање звали ни бугарским, него матерним језикем (Из Архивата на Н. Геров, 1, с, 946).

7) Из Архивата на Н. Ггров, |, с. 968.

2) Опште је сазнање о митрополиту Јоакиму, да није ни толико имао новаца, да га нису могли сахранити. Купили су потребну суму од градских првака.

5) В. К'нчов, Град Скопие, с. 137 и даље, и др.

5) Па и то неколико људи по градовима у епархији, или су били, по Тему, лично, нераслоложени према митрополиту Пајсију, или су почели примати новчане упутнице из Цариграда и од бугарских агената, Пример са ми-

трополитским намесником у Кривој Паланци, поп Ђорђеп Алексићем. (Ори„гинал овога писма је у мене).

94»