Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

O =) 5

Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Не могавши, ни на који начин, успети, да, до 1868 г., придобије Скопљанску Епархију за себе, бугарска организација је, по доласку Пајсија за митрополита, употребила сасвим друга средства. Знајући Пајсијеве слабости, она му је, преко својих агената, сугерирала, да ће га бирати за ексарха, ако са својом епархијом отпадне од Патријаршије и изјасни се за Ексархију. У том циљу, вешто му је, за секретара, делегирала свога агента у Скопљу, Стојана Косшова, човека дорасла оваке, у оно доба, суптилне мисије') И Пајсије је наишао на овај лепак. Како је кад, у току 1868 и 1869 г. (до јесени), у погледу црквенога питања стојао курс бугарске организације, тако је и Пајсије показивао приврженост, час према Патријаршији, час према Ексархији. И да није, у већине народних вођа у епархији, због одржања српске школе и српскога осећања, преовлађивала потреба привржености према Патријаршији, и страх од Ексархије, Пајсије би, врло лако, још 1869 г., отпао од Патријаршије и изјаснио се за Ексархију. Данас се, и по писаним податцима, зна, да су сви ње гови покушаји, да за своју намишљену, и евентуалну, нелојалност према Патријаршији придобије прваке у својој епархији, коначно пропали. Тада је митрополит Пајсије изјављивао, да је родом „ош К'лкош, п да му је мајка Болгарка;“ многи сувременици допуњују ову Пајсијеву изјаву, да је говорко: „и ја сам Болгарин“ 0)

Исто тако се зна, у ком су граду који народни прваци одвраћали митрополита Пајсија од тога нелојалног корака према Патријаршији“) Ово је све тачно, али поред свега

ћу Ни о односу епископа Пајсија и Стојана Костова бугарски писци нису тачно информисани, нити пишу тачко. По њима, час је епископ (доцније и митрополит) Пајсије, крвни непријатељ Стојана Костова, час је, опет његов велики благодетел. Сам Стојан Костов, пошто га је Пајсије узео за писара, пише Н. Герову и Пајсија назива својим ваздашњим пријатељем и добродетељем (Из Архивата на Н. Геров, 1, с. 969).

2) О овоме гесту митрополита Пајсија ја сам много испитивао. И од свакога, који је знао ове прилике, чуо сам, да је све ово, у истини, Пајсије говорио. Споменуо сам, да су, против тога Пајсијева покушаја, били и кумановски прваци. Али, многи су ме уверавали, да је на Пајсија, да се с тога пута врати, највише утицао Јерменин Мордорос, који је у то време живео у Скопљу и био веома упливан човек. О овоме Мордоросу има доста и писаних података у Скопској Митрополији. В. и Автобиографиске записке попа Јована Трајковића-Бурка (Гласник Скопског Научног Лрушипва, књ. П, св. 1—2, с. 233).

2) O теме смо већ и досада нешто споменули.