Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 373

тога, са обзиром на држање Пајсија у другим пословима његове пастве, и у другим приликама, питање је, да ли би се он, у истини, одрекао Патријаршије, или је мислио, да држи у рукама сасвим други адут. Митрополит Пајсије, све до своје смрти'), стално је тврдио, да он никада не би пришао Ексархији. Било како, видело се, још почетком 1869 г., да се Скопска Епархија не може, на онај начин, добити за бугарску тезу, и бугарска организација је употребила средства, од којих смо нека већ и до сада набројали.

И ако није, као што каже В. К'нчов, цела епархија „кашо еденљ человекф“ >) устала против грчких владика, а за Бугарску Ексархију, већ се, при крају лета 1869 г. у Скопљу организовала бугарска странка, која је донела одлуку, да се одрече Патријаршије и призна бугарску црквену управу, која, У Цариграду, представља, бугарско, народно духовништво. Ту су странку, у то време, представљали скопски прваци: Кара Јове, Ђорђе Рогље, Цветан Ђорђевић, Јане Богданов, Симо Карпа ит. д. Насупрот овој странци, образовала се друга, патријаршиска странка; њу су предводили: Хаџи Косто Хаџи Стефчевић, Хаџи Коча Икономовић, Браћа Јовановић: Димитрије, Ђорђе и Тома, Коста Сидић и др.

Ситуација је настала врло мучна. Поред Врања, још само у Скопљу се показала заоштреност и искључивост ове две странке, једне према другој. Пошто су „Ексархисти“ били потпуно овладали црквама Св. Богородице и Св. Димитрија, нису више допуштали, да у њима чинодејствује митрополит Пајсије, нити свештеници, који су се њега држали. То је учинило, да се морала умешати државна власт. У служби на Ваведење те године, није поменуто име митрополита Пајсија; кад је умро Влах Никола, „ексархисти“ нису допустили да се у цркви опоје са свештеницима, који су идаље остали уз Патријаршију, и настале су врло ружне сцене између ове две странке. Даља интервенција власти у овим питањима, све је штетнија била по углед, и цркве и православља. Окуражени, подржавани из Цариграда, да и властима противстану у одбрани „својих права“, представници „бугарске“ странке отишли су, у томе, много даље, но што су власти могле и трпети. Последица тога била је, да је власт протерала из

') Умро је 29 новембра 1892 г. и сарањен је у порти цркве Св. Спаса у Скопљу. Још се чува његов надгробни споменик на грчком. 2) Град Скопие, с.