Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

374 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Скопља архимандрита Харалампија, Тодора Ћурчију, Стојанг Костова, Ставру сајџију и још неколико. угледнијих људи. Интернирани су били у косовске градове.

Колико је ово цепање народа било безразложно, и колико је било засновано на пролазном расположењу и моментаном интересовању, види се и по томе, што су се двојица од: вођа „ексархиста“, сам архимандрит Харалампије и Ставра сајџија, на неколико дана после тога, вратили у странку, која је била уз Патријаршију!

Ко је био главни узрок оваквом цепању народа види се и из писма потоњег ексархиског митрополита у Скопљу, Доротеја. У писму своме Стојану Чомакову, од 16 јуна 1879 г., писао је Доротеј о Ст. Костову и ово: ... развелнува духовит у Екзархижш нека не крљее интереса подљ булато на родолоблјето, което е далекђ отЂ мисБлђ-тж!) ... „конто е се мАЧИЛЂ и отчасти е успблђ да разцбпи единството народно вљ Скопиж.)

Такво је стање у Скопљу држало све до појаве ираде о установљењу Бугарског Ексархата, 28. фебруара 1870 г. По упутству од бугарске организације „ексархисти“ у Скопљу показали су јако своје разочарање, што и Скопска Епархија. није ушла у територије Бугарског Ексархата и развили су јаку агитацију у целој Скопској Области, која је била праћена многим баналним и вулгарним поступцима ексархиске струје у Скопљу. — Како су, тада, били упућени скопски еснафи, да се држе према султановој иради, демонстрацијама и манифестацијама, такви су скопљанци остали све доскора.

Даљи развој ових догађаја улази у 1800 седамдасете године.)

Од две српске школе модернога метода у Скопљу, одласком Стојка Аћимовића, г. 1860, из Скопља, остала је још школа на д. страни Вардара. У њој је, и дотле, радио Михајло А. Ковачевић. Познати Стојан Костић, нарочито по повратку свом из Пловдива и Цариграда, није се смирио, док није, клеветама код турских власти, угушио и ову српску школу. Па, ипак,

5) АБСбр. МЛ, с. 191.

2") АБСбр. МЛ, с. 190.

5) Као што смо већ напоменули, о свима овим приликама, с писаним податцима, опширније се бавило на другом месту. За сада, вредно је, о свему овоме видети белешке пок. Јована Трајковића-Бурка (Гласник Скопског

Научног Друштва, књ. П, св. |), и ако су оне, у односу на општу ситуацију, доста и погрешне.