Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 375

се она одржала све до 1864 г. На испиту те године, Стојан Костов је, са жандармима, раздао ђацима бугарске књиге и уџбенике. | Од 1864 г., у Скопљу је било само још приватних српских школа. Усиљена радња бугарске организације у Скопљу, нарочито у црквеном питању, живо је ометала сваку појаву опште српске школе.)

Међутим, док је последња она српска школа у Скопљу била, г. 1864, сасвим затворена, српска настава је јако прибежиште нашла у Области Скопској, у ширим народним масама.“) У овом периоду, нова српска књига продрла је у све школе у скопским селима. Било је доста села, у којима се развила модерна српска настава, а прво место држале су школе у селима: Бањану, Љубанцу, Драчеву, Мирковцу, Кучевишту ит,д. — Из писма првога ексархискога владике у Скопљу, Доротеја, од 16 јуна 1874 г., вођи бугарском у Цариграду, Dr Стојану Чомакову, види се, да се српска настава, у скопским селима, била толико укоренила, да је тешко било искоренити је. — У том свом писму, Доротеј је, између осталога, писао и ово:

„Не е ли това Столнчевоз) родолобје отворило вратата на скопскжтж епархижт да навлезжтђ срббсквг учители и да заловжтђ училиша-та по селата, на които прбобразованјето и замђствованјето сљ Бљлгарскво учители понастолшцемђ изисква кротостђ и сђ опитностђ да са постигне не тљИ лесно цЂлБ-тЂ за изгонђанјето на срббскатљ пропагандж >“ >)

ту У београдском л. Напрешку, т. 1865, бр. 66, има допис из Скопља ове садржине: „У сву муку нашу с Турцима и Арнаутима имамо белаја и с нашим учитељем. Тај би хтео у силу бога да од нас скопљана начини Бугаре, па у школи децу нам учи да говоре хрђаво и да кваре сам српски језик“. (Па што га не упутите тамо даље од Скопља, а на његово место не нађете бољега и Србина. — Уредн.).

У л. Световиду, г. 1866, бр. 115, има чланак о Скопљу ове садржине: „... Колико се види из исти новина (бугар. лист Турцил) принудило је дописника да тако пише због појавленија једнога Србина из Скопља, који је се нудио да буде тамо учитељ. Људи су многи то желели, јер у Скопљу, и ако онако као и по свој Турској не сме се звати Србином, не зову се ни Бугарима, које им се име силом владе турске натура. У Скобљу, као ш HO свој Старој Србији и Маћедонији да ... До 1596 2. по свима школама учило је се осим часловце, псалтира и требника србски језик и књиге на србском језику Печатане, а од тога доба србски је језик изтурен из школа бугарским учитељима који су се у Русији учили и помоћу турске власти заведен је бугарски језик“.

2) АБСбр. МЛ, с. 191.

8) (Ово је Стојан Костов Бунушевче.

% АБСбр. МЛ, с. 191.