Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 977

У црквеном погледу, Прилеп је улазио у границе Пелагониске (Битољске) Епархије. У погледу црквенога питања, Прилеп је ишао упоредо с Битољем. Јака, грчко-цинцарска насеобина, у Прилепу, кочила је напредак словенизма иу Прилепу. А догодило се, да су на столици Битољске Епархије, у првој половини ХЛХ в., седели неколико митрополита Грка, који су чврсто држали грчко дело и унапредили православље. Од свих тих митрополита:) најенергичнији је био Венедикт. Због тога је и био познат под именом Сербес дестот.)

Због његовог политичког држања, и Патријаршија је с њим била незадовољна. Тужили су га били Грци и Цинцари. Венедикт је дигнут из Битоља, 1854 г. После Венедикта дошао је митрополит /јаршеније. То је био слаб митрополит, и човек многих негативних особина. За његово доба је појачала своју акцију бугарска организација. Њени се људи свим силама окомили на владику Грка, и распламтела се борба између патријархиста и ексархиста у целој Битољској Епархији. Доста је видети, какво је држање према Партенију био заузео Јордан Х. Константинов.з)

Видели смо, да је у Прилепу, г. 1867, образована прва бугарска црква, црквено-школска општина, и да је први њен председник био Костадин Динговикљ.“) Од Патријаршије отпао је Прилеп 1867 г. са више од '/, хришћанског становништва.

Од установљења Бугарског Ексархата и у овој је епархији почела управа двојне хијерархије.

О школским приликама у Оридској, Дебарској и Кичевској Области изложено је у У одељку.

7) Григорије, Герасим звани Спамболија, Герасим звани Једренлија и Венедикт.

=) Венедикт је успео, да се, у његовој епархији, у истини, уведу одредбе разних хатишерифа о слободи и напретку православља. Забележена су казивања, да је, за време Венедикта, дошло дотле, да су из харема враћане хришћанске девојке, које су Турци отимали и желели да лреведу у ислам. Он је установио прквено-школску општину и уредио еснафе. Знало се, да је, и ако Грк, био одан словенству и симпатисао Русији. Због тога је и уклоњен око Кримскога рата. Једном, пред целим меџлизом, дохватио сеи с валијом Усни пашом. У погледу Словенства, Венедикт се толико истицао, да је отворено световао Димитрију Робету, Константину Мишукову и др., да се крену против Патријаршије, и отцепе од ње.

8) Период. Спис. г. МИ књ, Х., с. 577.

% АБСбр. ]Х, с. 13.