Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

оз [o] Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Тешовска Област — У црквеном и просветном погледу, Тетово је, после Врања и Куманова, у унутрашњости Скопљанске Епархије, било најважнији град. Видели смо, како се у њему развијала народна просвета до 1860 г. А црквено питање, у погледу цепања народа, у њему није ни постојало све до 1874 r.

Како је Тетово, делимице, и онда пришло Ексархији, излаже се у идућем одељку.

Што се тиче школе у Тетову, у њој су, уз уџбенике манастирскога метода, владали и нови уџбеници из Србије. Видели смо, да су уџбеници из Србије доношени у Тетово још од 1860 г.

После Стојка Аћимовића (1860—1862) учитељевали су у Тетову Настшас Крстић, родом Тетовац. Он јеу Тетову учитељевао у два маха. Затим су учитељевали Јаков Паламаревић, Мисапло Ђорђевић, који се држао и манастирског метода. Мисаило је био из села Беловишта у Тетовској Области. Год. 1866, поново је дошао у Тетово Ст. Аћимовић. Године 1867 и 1868, био је учитељ и Гаша Стевановић, бив. учитељ у Гостивару. И Гаша је био родом из Тетова. У то доба, учитељице женске деце, у Тетову, биле су монахиња Вирсавија и Марија Х. Стоплковић. Обе су биле родом из Тетова. Вирсавија је била монахиња манастира Лешка. Обе су добијале књиге из Београда.