Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

VI

Црквене и школске прилике од постанка Бугарског Ексархата до свршетка Српскотурских ратова 1876—1878

Фебруара 28 г. 1870, остварен је дугогодишњи сан једнога дела бугарске интелегенције") и оних наших сународника у јужним областима, који су, необавештени, заведени и застрашени, били за Бугарски Ексархат. И ако су велики Портини интереси налагали установљење Бугарског Ексархата, тек, по наглашеном савету западних европских сила, нови Велики везир, Махмуд паша, учинио је крај питању, које је, по интервенцији европске дипломатије, и по трзавицама у царству између Грка и Словена, већ 20 година, тешко прити--

5) Јован Ристић, Спољашњи одношаји, ШП, с. 294; — 7. С. Бурмов, на пом. м. с. 4389—452.

Један од представника и вођа бугарских револуционара, 1800 шездесетих и седамдесетих година, Христо Бошиово, у својим „Сљчиненил Софил, 1907) посветио је више од половине страна бугарском црквеном питању: „Рљшенљ ли е черковнил вљаросљ 2 „... Пљрвиатђ трагически актђ потђрси афионнилтђ мозђкђ на Турцил, настрђхна И кожата и та за да спре ентузиазма и ржкоплесканилта на публиката, за да отклони страшнил финалљ на оперста и слЂдђ дљлги колебанил наржшки издале кокетнил ферманљ за Болгарска Екзархил. Но кљено ббше! — не направи тон онова впечатленис, косто можеше да направи прбди 10—12 години. Народљтђ... виде, че не тун тон искаше, не вђ туи е неговато бждаше, неговата свобода, — видђ че вмбсто грђиљато духовенство иде друго, което иска сжцитћ права и властђ, привилегин а — сто студенина и нерадђние вљ нареждането на Екзархилта, ето неподдђржка за прђдставителитб. Вљпросљтљ стана несљврђменљ...“ (стр. 190 191).

„Нашитђ слбпорождени оптимисти искатђ да ни увђратљ, че Екзархилта е начало на нашето освобожденис, че та шце извади народа ни изљ тината на робството и на невђжеството, ue TH Ime прибере подљ своитћ ошипани