Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

380 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

скивало Порту. Поменутога дана, објављен је био ферман султанов, којим се установљава Бугарски Ексархат.) Међутим, по томе, што у територије Ексархата нису биле, дефинитивно, унете све епархије, на које је бугарска интелигенција полагала велику наду, расположење о установљењу Ексархата било је помешано са разочарањем. Између осталога, Скопска Епархија, на коју је бугарска интелигенција, још од почетка свога рада у нашим земљама, била сконцентрисала све своје силе, и усредсредила сву своју наду, и даље је остала спорна за Ексархат.

Стицајем ових околности, и дотле, онако јако, завађене стране у Турској, сада су све већу своју активнист развиле, и, од Ниша до Орида, повела се очајнија борба, с једне стране против Бугарског Ексархата, а с друге: да се у спорним епархијама, по 10 тачки фермана, истера потребна већина за Ексархат. Што је за Порту од већега интереса било, ову су борбу, сада, водили Словени између себе. Рекосмо, да је сва бугарска снага била сконцентрисана на Нишку и Скопску Епархију.

Влада српска, и ако изненађена установљењем оваквога Бугарскога Ексархата, врло мало је покрета учинила против новога реда у том погледу, и ако је тај нови ред погађао баш битне интересе српскога народа. Покушај Српске владе, и управе Српске цркве, да се покрене питање о добијању Српске Патријаршије, само их је депласирао. Тај покушај је угушен, и од њега је било користи само толико, колико су, у српскога народа под Турцима, само појачане традиције о својој Патријаршији, која је, дефинитивно, била укинута 1766 г. И ако је главар српске цркве, митрополит Михаило, у децембру 1870 год. изразио код васељенског патријарха протест против Портина мешања у црквене ствари, и против онаквога њеног

крила отдалеченитћ части на народа и шце огради своето стадо отђ сЂка една чужда и вредителна за неговото единство пропаганда и че це положи основниг камљк на неговото бждашце, шастне и благеденствие; но ние конто имаме твЂрдћ малко вђра вљ калимивката, т. е. конто се не надбмђ за млбко отљ козлитћ и конто нђмаме особенна лобовђ кђмђ всемирнитђћ паразити на човљчанството, не можемђ да видимђ онова, което не смшцествува и не можемђ да прбдположимљ това, което и сама историл опровергава (с. 231). — О овоме предмету и револуционарним дејцима в. Мемоаре Чјковскога у Мебр. Х, «с. 468 и даље; од Евгенил Волховљ: „Христо Ботђовђљ“ у АБСбр. ХУ и др.

7) 7. Ст. Бурмов, на пом. м. с 439 и др.