Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 385

Милојевића, затим оснивање турско-српског листа „Призрен“ у Призрену и т. д. Ма да то путовање није учињено ни по инициативи владе, ни по потреби Одбора, оно је највише допринело, да се наши свесни сународници у јужним областима,

који су они дебранци, мајстори и зографи. Због тога су Милојевића у сумраку тога дана, сместили у самарџиници Стојана Ђорђевића, која је била онде где је сада Хошел Европа. Над том самарџиском радњом било је једно одељење за оставу сламе чуканице и другог самарџиског материала. На том тавану преноћио је Милојевић ту ноћ, и сутра, зором, отишао из Врања. Данас нам је познато где је, све, на том путу, ноћивао Милош С. Милојевић, и како је где прошао, али није томе овде места. Из саопштења г. Зар. Р. Поповића зна се како је Милојевић прошао у Гњилану; у Лесковцу је конаковао код учитеља Јосифа Х. Костића. У Нишу су се о његовом инкогниту бринули Коле Рашић, Таско Узуновић, Јован Ђулизибарић и т.д.

Свакако по, доцније, испреденој скаски, о бављењу Милоша С. Милојевића у Врању, Лесковцу и Нишу, одржавало се казивање, да су турске власти у Врању, сутра дан по одласку Милојевићевом из Врања, ушле у траг оним дебранцима и зографима, и пустили потеру по њих, која их је стигла на граници Србије, баш у моменту, кад су ови, на Суповцу, прешли границу Моје је мишљење да је ова скаска доцније испредена и по томе што се слично казивање одржавало о другом Милошу, о учитељу кочанском Милошу Лекићу, о чему се говори мало даље.

Путујући инкогнито, Милош С. Милојевић није ни могао агитовати, и бугарски писци (А Иширков, Западнитђ Краиша... с. СХХ; — С. Чилингиров, на пом. м. с.41—47) идр. хоће пошто пото да утврде да је агитовао, мањ ако не мисле да је имао агитовати код онога малога броја људи с којима је био у додиру, и који су били свесни Срби и поборници српскога имена и језика. При свем том, ником не би пало на памет да одриче велику корист самога његовога путовања по оним областима. — Ма где био, Милојевић је био запажен и цењен. Све што је казивао уском кругу својих поверљивих познаника онамо, све им је било у души урезано. Његово присуство, онамо, подигло је веру у наших сународника, да се Србија брине о њима, и да ће се, преко оваквих људи, заложити за њихов напредак и ослобођење од Турака и Бугара. Зна се, да је и сам Милојевић, у више прилика, говорио, да путује од стране српске владе; на више места је говорио да путује, чак, од стране: српског владаоца. Нема сумње, да је Милош С. Милојевић, на овом путу, многе прве људе у оним странама, који су се колебали између Латријаршије (српска странка) и Ексархије (највише бугарска странка), потпуно веза» за себе и српску ствар.

О путу Милоша С. Милојевића кроз Призренску Област изишла је 1882 г. једна критика под насловом : „Милош С. Милојевић у Призренској Области“. У њој је прокритикован начин испитивања поменуте области, на мало допуштен начин, и она није нанела штете лично Милојевићу колико. самој народној ствари. У нарочитој расправи, која је у вези са овим списом, изнећу генезу ове „критике“, и показаћу прави њен извор. Засада в. још:

Ср. Л. Поповића, Путовање по новој Србији, с. 517; — Лист Будућносиг за г. 1875, с. 54—59 и др.

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 25