Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

386 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

што више, приберу, окураже и одрже у борби, и да сама влада појача своје уверење, да се, за онда, једино још, и највише, школом може учинити за нашу народну ствар у поменутим областима.

Прве две године, од постанка Ексархата, прошле су, у јужним областима, у очајној борби, с једне стране, против Бугарског Ексархата, а с друге за добијање потребног броја присталица за Бугарски Ексархат у спорним епархијама. Као за добијање Бугарског Ексархата, бугарска организација је очајну борбу водила и против српских школа у оним странама, како против оних, које су и дотле постојале, тако и против оних, које су отворене, откако је био установљен Бугарски Ексархат.

Доста је да наведемо, да је и по искри љубави, од свесне српске пастве, и у црквено-школској борби зависни, и прилично неутрални, нишки митрополит Виктор, иако на капији Србије, ипак, насртао на своју паству у корист Бугарске Ексархије и бугарске просвете.) Видели смо, како се, орзо, држао по доласку свом у Ниш. |

Видели смо већ, какву су Бугари развили агитацију против српских школа у Лесковцу и у циљу придобијања пастве за Бугарски Ексархат. Видели смо какву су очајну борбу водили Бугари у Скопљанској Епархији. У Врањској и Кумановској Области, вођена је борба каква се, данас, не може лако ни појмити.)

По имену само плебисцит — истиљам — у ствари удешавање спискова, односно фалсификовање „народне воље“, вршен је у пролеће 1872 г. Видели смо, под каквим је околностима, и на који начин, тек, у већем делу Скопске Епархије, више од !/, православног становништва уписано је било на страну Бугарског Ексархата. И ако су наши, још онда свесни, сународници у јужним областима у овој борби аганжовали сву своју енергију, — по методама, по нарочитој потпори, по уделу државних власти и по материалним средствима, с којима је располагала бугарска организација, — унапред се већ назирао исход ове борбе. Докле је, бугарско дело, поред, и дотле јаке, организације, од 1870 г. прихватио и Бугарски Ексархат са широком и значајном својом егзекватуром и пот-

1) Сава Грујић. Како је постала Бугарск“ Егзархија, с. 67—69—70 и др. 2) Dr Jos. Хаџи Васиљевић, Јужна Ст. Србија, Г књ, с. 502 — Il KM. с. 407 и даље.