Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 387

пуном протекцијом државних власти, дотле је наш народ у оним странама стојао усамљен, без икакве ориентације и организације, и без икаквог свог централног лица и органа у царству. Раније смо видели, шта су грчке владике биле за наш живаљ у Турској. А, баш за ово доба, имамо леп пример у држању рашко-призренског митрополита према нашој Призренској Богословији. И ако је митрополит Мелетије испунио према Богословији све званичне формалности, три године "није у њу завирио, нити се њом заинтересовао. Но он, стварно, није трпео еманципацију српске пастве у епархији, ма да му је, једина она, и била у епархији. Ево писма ректора Призренске Богословије“). Сваки, иоле, истакнут наш човек за

5) „Ваше Високопреосвештенство, „Премилостиви Архипастиру! Будите уверени, да из узрока што свршени одмор школски не бијаше за мене одмором, — јер сам морао пребринути и

средити послове свију наших школа, овде и у свој околини нашој, — ја вам 'се не могох чешће са писмом одазвати на љубазне и драгоцене ми поздраве Ваше. Међутим, Ви сте ме се са истима осетљивијем учинили, те да јаче жалимо о томе, што се околности тако рђаво стекоше, да Вам од толико времена до данас не дозволише к нама, у средину срдачно Вас љубећи и дубоко поштујуће пастве, доћи. Јер колике царске празднике ова дочека, а не бијаше срећна да јој свечаност истих својим присуством увећате, Колико ли јој бриге преко главе прођоше, а она не бијаше срећна са Вама поделити их и у Вашим Архијерејским саветима наћи утјехе и мира за своју увређену душу и задовољење осећаја. Наша овцашња богословијска школа ево већ одпочиње четврту годину у вршењу своје душевно и умно унапређавајуће наш народ радње, а никако до сад немаше среће да је Ви својим личним присуством почествујете, ни на свечаностима испита за учеће се у њој иладиће, ни на почињању њених учебних година. А раздори између свештенства» А раздори овога са народом> А преступљење св, хришћанског закона нашег од стране појединих тврдоглавих лица» (Ово су све зла, која се због Вашег одсуства код нас појавише — зла која страшно нас трзају, јер оваква зла сваки народ у назадак бацају. Да, у њима никаква права хришћанска душа никад покоја себи наћи неможе !

„Под теретом оваквих непрестано ми душу потресајућих и осећаје разбијајућих, а мисли помућујућијех околности, ја: искрено желим, да Вас час пре у средини своје пастве видим и чујем, да јој не би своји унутрашњи и оближњи братски непријатељи гроб ископали. Наша моравска браћа под " тешким ударцима зле судбине своје, једино се јошт на Вас надају, да је својом појавом међу њима и моћним утицајем од бугарских насртања и цепања згкрилите.

Ово поремећено стање код нас многи свестнији Србин овамо сазнаје, па се грдно чуди и диви, што патријаршија јошт до сад са овим народом ради, кад Вас мисли у без невоље осиромашену епархију повратити, кад ли црквену парницу већ свршити. Јер сви добро знаду, да у априлском решењу (би речено, да се од тада до три месеца прква са пола имовином њеном нашем

25%