Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 389

многим случајевима, без довољнога познавања стања у Турској, у више махова су, тешко, отежале положај наших сународника у Турској, компромитујући нову просветну радњу. Још, кад се "томе дода, да су наши национални противници све то сервирали турским властима онако, како су њихови интереси захтевали... Колику су штету нашој просветној радњи, нарочито у ово доба, у Турској учинили бугарски листови /7раво, Македонил, Дунавска Зора, Турцил и др., још више је учинила наша домаћа штампа. И пошто оставимо на страну, гнусну, одвратну, ону, политику, коју је ондашња опозиција водила противу владе, уплетајући и у њу ову свету ствар, доста је, да се узме шта су неки од домаћих листова писали по самој идеологији, која је, онда, држала у Србији и по оскудици обазривости у овим питањима. Докле су се наши људи у јужним областима, на све начине, довијали, да себе, своју школу, привидно, одвоје од утицаја и потпоре Србије; да јој даду чисто своје, локалне небугарске школе, дотле су београдски листови доносили дописе, белешке и чланке у својим листовима, у којима су доказивали, да су те школе тамо Србијине. На пр. лист Будућност за г. 1874 бр. 10, говорећи о отварању Другог Одељења Богословије у Ђеограду, између осталога писао је и ово:

„Замислимо да се зарати Србија с Турском, ако има хиљаду таквих људи у Турској (који су заједно учили Богословију с онима из Србије) па се у рату састану или се буду бар надали, да ће им доћи у помоћ њихови другови и пријатељи, какво би расположење било код њих (и како би Турска тек онда пропала...).“

„Од вајкада се говори, а сада већ и деца што иду у основну школу и шегрти по сокацима знају и говоре, како је Србија стожер поцепаних и Турцима подјармљених народа на Балканском Полуострву; како њој по снази умној и материјалној припада иницијатива у ослобођењу и савезу итд. ових народа. То доиста и беше политика свију влада наших, а ваљда је и ове садашње. А заиста која ли би влада српска и могла мислити друкчије,..“

дрквено право онога у Турској народа коме Србска Кнежевина стоји на челу“ (Јов. Ристић, Спољ. Однсшаји, Ш, с. 388; — Сава Грујић, Како је постала Бугарска Егзархија, с. 24 (Јован Ристић) Поводом брошире како је постала Бугарска Егзархија — из Српске Заставе за 1897 г. — Повољна је околност била да је и овај акт Намесништва Кнеж. Достојанства прошао као и познати акт кнеза Милоша Порти, кад је по други пут дошао на владу (Јов. Ристић, Спољ. Одношаји, 1, с. 175).