Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

414 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Оридска Област — Што се тиче нових школа у граду ЧОриду, као што је до 1860 г. владао грцизам, тако је од поставка Бугарске Ексархије овладао бугаризам. Тако је било у самом граду, ма да се, и у самом њему, водила борба између српске и бугарске наставе. А у области је било обратно; тамо се, нова српска настава, све више, ширила и утврђивала. У том погледу, у низу крајњих јужних наших области, прво место је држала област Дримкол) У том погледу, Дримкол је утицао не само на суседне области, него и на саме градове Дебар, Стругу и Орид.

У Ш одељ. смо видели, да је школа манастирског метода и ранијих година постојала у више села у Дримколу; да је српска нова књига давно продрла у школе у Дримколу, и да је, потпуно модерна српска школа, отворена у Боровцу још 1865 г. А од 1870 године, отворено је у овој области више школа модерне српске наставе.

С. Боровац — Почетком 1800 седамдесетих година; у овој је школи учитељевао Станко Лазаревић. Лазаревић је био родом из с. Дренока. Свршио је био у Београду сшару Богословију, и био је врло спреман и врло активан учитељ. Као таква, њега је Коста Шуменковић, 1873 г. упутио у Дебар, и на његово место у ову школу дошао је Арса Шуменковић, син Јове Шуменковића, ранијега учитеља у овом селу. Арса је свршио

1) Област Дримкол држи горњи, изворни, ток Џрнога Дрима; границе су његове, у главноме, између Дрима и планине Јабланице, не рачунајући ту и два села на десној страни Дрима. У овоме саставу, име му је турско и значи срез, Дримски Срез -- област. За турскога времена, Дримкол се делно у Оридски и Дебарски Дримкол. Оридски Дримкол је чинио Струшку нахију, сада, у главноме, овим делом Струшки Срез.

У оридском Дримколу има 20 села, н то су: Лин (сада у Албанији), Радежда, Калиште, Мали Влај, Фргово, Радолиште, Заграчани, Вишња, Горња Белица, Доња Белица, Враниште, Велешта, Охтиси, Вевчани, Подгорци, Лабуншта и Боравац, на левој и Мислешево и Маровиште па десној страни Дрима; Добовјанека и Струга су на самом Дриму.

Идући низ Дрим, Дебарски Дримкол је продужење Оридскога и држи од с. Боровца до с. Дренова. Дебарским се зове по томе што је, у административном погледу, потпадао под Дебар. У овом Дримколу су села: Пискупштина, Јабланица, Безово, Нерези, Луково, Модрич и Дренок.

У Оридском Дримколу, поред већине нашега живља, има и неколико кућа Цинцара и више Арпаута. Цинцари и Арнаути су насељеници из Васкопоља, Елбасана и Доњег Дебра. У Дебарском Дримколу је чист наш елеменат, рачунајући ту и неколико дотурчених српских породица у с. Јабланици, које говоре само српски.

Главно место за оридски Димкол је Струга,