Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 413:

Битољска Област — У самом Битољу, после Зинзифова,. г. 1868, дошао је за српског учитеља Димштирије Стојановић. са својом женом Милицом, која је, такође, била учитељица. Дошли су из Србије; довео их је Ст. Везенковић. По једнима, Димитрије је био родом из Панчева, а по другима из Земуна. Са њима је дошла учитељица Зорка. Њихова школа била је у Арнаут-махали, а имала је до 80 ђака, мушке и женске деце. Плаћала их је црква, и били су врло добро примљени у Би-. тољу. Број ученика брзо је почео расти, и за помоћника су узели Аншонија Ђорђевића, родом из бишољскога села Риљева. Овај Антоније је био, као дечко, бичкаџија, и по том занату радио у Србији, и тамо изучио основну школу, у Крушевцу и Лозници. Године 1872 вратио се Димитрије Стојановић из. Битоља у Србију. Отишла је и учитељица Зорка, а школу је прихватио Антоније. Све до доласка Борђа, и брата му, Деспоша Баџовића, он је био једини учитељ српски. Ова три брата били су родом из Крушева. У Београду су сва тројица учили Богословију, али нису је свршили. Године 1878, кад је било основано Друго Одељење Богословије и све, ондашње ученике Богословије, који су били свршили три разреда, огласили за свршене ученике Другог Одељења Богословије, огласили су и сва три брата Баџовиће за свршене ученике Богословије, и упутили их за учитеље, и то Кузмана у с. Цер, а Ђоку и Деспота у Битољ:). Да се пред турским властима не стекну три брата Љаџовићи од једном, удешено је било, да се Кузман, најмлађи међу њима, почне позивати /]апрадиновић, по братственом презимену своје матере. Међутим, Ђорђе и Деспот нису имали среће у Битољу. По индоленцији ондашњег патријаршиског митрополита у Битољу с једне,и јакој акцији бугарске организације с друге стране, и у овој епархији су српски учитељи врло тешко пролазили. При свем том, школа је постојала све до пролећа 1875 г., док није, опет због устанка у Херцеговини, била коначно укинута.

Под видом словенске школе, у Битољској Области провлачила се српска школа све до 1880 и 1882 г. У многим селима, у овој области, још 1897—1899—1900 године наилазио сам на нове српске уџбенике из времена 1860—70 г.

7) Ђока и Деспот дошли су били у Србију још 1868 г. У школу, у Београду, дао их је њихов сродник Стојан Везенковић, познати повереник Српске Владе за јужне крајеве. А Кузман је дошао доцније; због тога је они учио „Странску Богословију“.