Prosvetni glasnik

ДЕСЕТНИ РАЗЛОМЦИ

7. Колики је стоти део од 880 ? (8,8). А од 888 ? (8,88). 8. Колики је стоти део од 45 ? (Од 40 је стоти део 0,/,, а од б сготи је део 0,05 ; дакле 100-ти део од 45 = 0,45). 9. Колики је стоти део од 6 десетина ? (Стоти део од 1 десетине износи 1 хиљадити део, почеш се свака десетина мора поделити на 100 једнаких делова, а стоти део од 6 десетина мора бити 6 пута већи, т. ј. 0,ооб). 10. Колики је стоти део од 6,6 ? (Стоти део од 6 целина чини 6 стотих, а стоти део од 6 десетина износи 6 хиљадитих; дакле, 100-ти део од 6,6 = 0,обб). 11. Колико је десети део од 4 десетине ? (4 стота дела). А колики је стоти део од 4 десетине ? (Кад десети део од 4 десетинс износи 0,о4, онда стоти део мора бити јога 10 иута мањи, т. ј. место 4 стота дела имаћемо 4 хиљад. дела). Колики је хиљадити део од 4 десетине ? (Почем је сад делитељ јога 10 иута веки, то количник мора бити јога 10 нута маљи, т. ј. место 4 хиљад. дела имакзмо 4 десетохиљ. дела). 12. Шта се види из овога ? (Кад се неки број — био цео или десетни разломак — дели са 100, онда место стотина дељеникових имамо у количнику јединице, место десетица имамо десетине, уесто јединица имамо стоте делове ; место десетина имамо хиљадите делове; а место стотих делова имамо десетохиљадите делове. Исто тако имали бисмо место хиљадитих делова дељеникових стохиљадите, место десетохиљадитих имали бисмо милијуните делове и т. д. Број делова — као цифра — остаје исти, само су — разуме се ■други, мањи делови у количнику но гато су у дељенику). 13. Колики је пети део од 400 ? (80). Од 40 ? (8). Од 5 ? (1). :/4. Колики је пети део одо десетина ?(1 десет.). 15. „ „ „ „ „ 5 стот. дел. ?(1 стот. део). 16. „ „ „ „ „ 5 хиљад „ ? (1 хиљад „). 11. Колики је 5-ти део од 5 целина и 5 десетина ? (1 ,1). 18. Колики је 5-ти део од 45 стотих делова ? (9 стот. делова).

19. Колики је 5-ти део од 75 хиљад. делова ? (15 хиљад. делова). 20. Колики је 5-ти део од 95 десетохиљ. делова? (19 десетохиљад. делова). 21. Шта се види из ових задатака ? (У количнику излазе онакви исти делови, какви су задати у дељенику, само гато су 5 пута мањи, т. ј. и у количнику имамо десетина, стотих, хиљадитих и др. делова, као гато их има и у дељенику, само се број делова — т. ј. циора — меша).

22. Неко има годишње зараде 4695,2 5 дин. Одатле уште1)ује 10-ти део. Колико је то? 23. У једном бурету има 455,2 5 литара вина. Одатле се оточи 100-ти део једног дана. Колико је то ? 24. Неко потроши за недељу дана 68 ,84 динара. Колико долази на дан ? Писмено 25. Колико чини : 458 ,5 : 10 = ? 458 ,5 : 100 = 4 ,585. 2356 ,4 : 10 = ? (235 ,64). 2356 ,4 : 100 = ? (23 ,56 4).*) 5675 ,2 : 100 = ? 5675 ,2 : 1000 = ? 26. Колико је : 4 ,2 :10 = ? (0 ,42). 42 ,25 :100 = ? 613 ,45 :1000=? б,з: 100 = ? 5 ,76 :100 = ? 2,з 6 :1000 = ? У оваквим случајима, где у дељенику нема као целина или иначе онолико ци®ара, за колико би према делитељу требало десетну запету померити, мора.ју се та места у количнику попунити нулама.

*) Према објашњењу, које смо за усмени начин рачунава изложили, јасно је, да ће од хиљада ностати стотине, од стотина десетице, од десетица јединице, од јединица десетине, од десетина стоти делови, кад је делитељ 10, т. ј. да ће се десетна запета померити у количнику за једио место у лево. Кад е делитељ 100, 1000 и т. д., онда ће се десетна занета померити за два, три и т. д. места у лево.