Prosvetni glasnik

380

ДЕСЕТНИ РАЗЛОМЦИ

ДЕСЕТНИ РАЗЛОМЦИ Удешено за предавања у средњиш школала (Наставак)

XI Изналажење количника у десетних разломака Писмено 1. Подели : 9 ,8 : 2 ,5 = ? Ако се и дељеник и делитељ претворе у десетине, имаћемо у дељенику 98, а у делитељу 25 десетина. Или, агсо се и дељеник и делитељ помноже с 10, имаћемо у дељенику 9 8, а у делитељу 25 целина. (Тиме се ни мало не мења вредност количника). Бад се 98 целина подели с 25 целина, у количнику излазе 3 целине и претичу 23 целине. по . 05 3 Дакле овако : —' ' Ове 23 целине, ио што су претекле морају се претворити у десетине, и биће 230 десетина. Кад се тај број подели с 25, у количнику ће изићи 9 десетина, и претећи ће 5 десетина. Дакле, биће : 98 : 25 = 3 ,9 230 5 Ових 5 десетина што су претекле, ваља претворити у стоте делове и биће 50 сготих делова. То кад се подели с 25, у колнчнику ће бити 2 стота дела. Цео задатак изгледаће дакле овако : 98 : 25 = 3 ,92. 230 50 У количнику изишло је дакле 3,92. (Да је још 8 стотих делова, било би управо 4 у количнику. То је отуда, што дељеник није 100, већ 98, т. ј. за 2 јединице мањи. 2 јединице спрам делитеља 25 чини 2 / 25 или 4 ' 5 « или 5 1ш>)2. Подели : 96 ,696 : 15 ,8 = ? 96 ,696: 15 .8 = 96 .696 :15 ,800 = 96696: 15800 = 96696 : 15800 = 6,12. ЧМбО 31600

Као што се види из ова два примера, дељење десетних разломака врши се овако : Пре свега дељеник се и делитељ изједначе што се именитеља тиче, па се онда сматрају као целине и деле. Зарад изједначења дељеника и делитеља ваља само помножити један и други број е 10, 100, 1000 и т. д., па је то постигнуто без икакве повреде или промене вредности. а. У случајима, кад је дељеник ма за колико већи од делитеља, у количнику ће изићи која целина. Шта ће се радити с оним што по првом дељењу претекне од дељеника ? То се мора претворити у десетине, онако исто, као што би се н. пр. метри дељеникови претворили у десиметре, товари у оке, дукати у грошеве т. ј. уопште бројеви већег наименовања у бројеве мањег наименовања. Ако иза десетина претекне што, то се мора претворити у стоте делове, онако исто као што би се н. пр. десиметри претворили у сантиметре, или оке у литре, грошеви у паре и т. д. Ако и иза стотих делова што претекне, мора се претворити у хиљадите делове, а ако и иза ових што остане, има се претворити у десетохиљадите. Тим начином имају се наћи и стохиљадити, милијунити и т. д. делови. — Уопште дакле може се рећи дељење десетних разломака врши се као и дељење целих именованих бројева, пошто се дељеник и делитељ доведу на једне и исте именитеље. Остаци, који претичу од дељеника, морају се доводити на све мање делове ; а то се механички постизава простим дописивањем једне или више нула с десне стране, како би се дељење могло довршити. б. У случајима, кад је дељеник мањи од делитеља, онда — као што се по себи разуме — на месту целина у количнику стоји нула, а то може бити и на месту десетина, стотих и т. д. делова. 3. Подели : 585 26 : 13 = ? 585,26 : 13 =585,26 : 13,оо = 58526 : 1300 = 585,26 : 13,оо = 45,02. 65 =26