Prosvetni glasnik

пбилот за предавање срггској језика.

из-лити, са-купити, прб-иевати, дуван-кеса, гвоздензуба, клин-чбрба, пржи-баба, треси-баба, испи-чутура и тако даље. 32. 0 речицама Речце (придози, преддози, свезе и усклици) постаде су такође од корена и основа. Ну како те речи никад не мењају свог обдика, нити:од њих гранањем ностају друге речи, то начин, на који су оне постале нема у језику нарочите вредности па је за то траг вихова постанка, код већине њих нејасан. Још је понајјаснији траг постанка у придога ; 1. Многи садашњи придози били су негда именски и гдагодски облици, који се сада више не употребљују у значењу обдика, него само као придози: нпр. дању, ноћу, зими, дети, ономадне, пдетући, чувшп итд. 2. Многи су постали од основа именских разним наставцима нпр: ов-да , он-да, та-да, ка-да, г-де, (кб.-д Ђ ), ов-де, он-де, ов-уда, т-уда, к-уда, св-уда, к а мо, он-амо. ов-амо, т-амо, к-ако, ов-ако, он-ако, тако, бољ-ма, већ-ма, ман>-ма, деп-о. ружн~о, драговољн-о; — хот-имице, нехо-тице , лет-имице; — местимице, труп-ачке, гдав-ачке, потрб ушке итд3. Неки су постади од два облика нпр, данас (дан-с), летос (лето-с) итд. Кад се усвоји пространији програм учеља српског језика, онда на сваки начин треба у почетку наставе језичке да дође нешто и о постајању речи, Ади држим да то треба и пак да се обради бар у оводикој опширности и то да дође посде врста речи а не у самом почетку, те да се на то пређе онда, када су се учеиици довољно упознали с речима што

481

се тиче њихова значења и груписања. Што се тиче примера боље је бирати такве код којих се не појављују гласовне промене. о којима деца дотде још нису учида. IV ПОДЕгЛА ГРАМАТИКЕ КАО НАУКЕ 33. Делови граматике Како се језик састоји из г 1асова, основа, речи т. ј. облика) и речепица, то се и граматика дели на ова четити дела: Део ирви — Науку о гласовима, у којој се из(лажу закони по којима се гдасови сдажу, кад се састављају да се начини која реч. Део други — Науну о основама, у којој се и.> лаже како основе посгају од корена и других основа и како им се нрема томе мења значење. Део тре(хи — Науку о облицима, у којој се излаже како постају обдици (или речи) од основа иди како речи мењају своје обдике. Део — четврти Науку ореченицама (синтаксу)у којој се казује , како се реча у језаку употребљују за казинање мисли, како се склапају реченице.*

Ово би све од прилике требало да дође у приступ; а за тим би дошла наука о гласовима. 1. Маја 1881 год У Зајечару. /Кив. ЈТ. ј^ими-к нроФесор. У овом чланку у свесци XII. и у овој свесци. има штампарских погрзшака у акцектима , шго гг. читаоцима наро чито напомињем. Ж. П. С.

хроника х Како је на планетама ?

М е р I? у р. Сва испитивања старијег света на пољу неОеских тела, сводила су се готово само на истраживање кретања њихових, на дознавање облика њихових путања и времена за које своја путовања доврше. И заиста доста давно утврђени су најтачнији односи у кретању и облику путања свију планета ; сад знамо тачно остојање свију планета како од средишта н>иовог, сунца, тако и од земље; знамо време обилажења

сваке нланете и све Фазе кроз које у свом путу прођу. Кад су астрономи са тим билн начисто, отворидо се непрегледно поље нових испитивања , а на име о физичким особинама планета. Не треба мислити да стари астрономи нису никад долазили на ту мисао да дознаду да ли на једној или другој планети има воде ваздуха, и т. д. да ли има каквих живих створова на њима и у опште да ли има услова да на њима поникне живот и да се развије као код нас. Читајући