Prosvetni glasnik

НАУЧНА ХРОНИКА

482

старе писце наилазимо на сваком кораку на нагађања о тој ствари, која су све до најнозијег доба и остала проста нагађања, јер нису била основана ни на каквој научној истини. Они то нису могли ни знати, јер је требало усавршити најпре експерименталну Физику, па тек онда помоћу ње испитивати небесна тела и њиове Физичке особине. Тек у новије доба, кад је про. нађена, можда најсавршенија справа у целој експриметалној физици , кад је конструисан сиектрални апарат и кад је разрађена спектрална анализа, тек онда је постављен основ науци која се зове астрофизичка. или физин ка астрономија. До скора владала је астрономија матеметичка. чију смо радњу обележили мало час ; она је својим гранама сасвим помрачила Физичку астрономију, која је поникав доцне животарила као оно слаба стабљика у сенци каквог грма. Данас је астрономска наука претрпела велику промену ; пређе је математичка астрономија занимала све духове а данас је привукла на се пажњу 'свију мислилаца Физичка астрономија, основана на најтачнијим основима: на спектралној анализи. Физичка астрономија свакога дана корача у напред и износи пред нас велику сличност многих планета са нашом земљом. Од осамнајест година на овамо подигнуте су нарочите звездарнице за ту грану астрономије готово у свима државама европским, међу којима прво место заузимљу опсерваторије у ФранцускоЈ (осповане 1875) Енглеској: (1870 и 1873) и Америци 1863 и 1866). Изврсни радови Француза: Фламариона и Жансена , Енглеза Хигенса и Локајра , Италијана: Секи-а и Скјапарели—а створили су читаву литературу о тој грани астрономије. Ми смо се толико упустили у увод данашњој хроници само за то, што смо намерни да на овом месту периодично пропратимо најновије успехе и открића у физичкој астрономији ; намерни смо да изнесемо све оно што се дознало о физичком саставу планета и њихових пратилаца. Рад на овом пољу почиње од пре кратхог времена, с тога се и не могу очекивати онаке појединости о планетама каких знамо о земљи> али опет биће Факата, која ће много расветлити наше познавање небесних тела. Пред нама је најновије дело ученог Француског астронома Фламариона : Тегхев <1и СгеЈ® (1881) у коме је доста опширно изложено сво наше знање о физичким особинама планета. Као што сам вели, главна грађа тога дела јесу његова посматрања за ово десет година. На крају говорићемо о сунцу и о апаратима којима се служимо у таквим испитивањима Као ш го је сваком познато, прва планета прва »земља," до сунца јесте »Меркур« с тога ћемо данас о њему и да говоримо.

Меркур обилази око сунца на средњој даљини од 57,250000 километара, и свој пут пређе за 88 наших дана прелазећи 46.811 метара у секунди. Година тој планети траје тачно 87 дана, 23 сата, 15 минута и 46 секунда. Изглед. — Меркур је врло близу до сунца те га за то ми можемо видети само у јутру и у вече ; у друго доба ноћи не видимо га. Кад се голим оком гледа, изгледа као и свака друга звезда, но кад се гледа кроз дурбин онда се виде на њему »м@не.« Меркур је тамно тело као и наша земља и сија само светлошћу коју добија од сунца, као и месец и све остале планете. Пошто његова путања лежи измећу земље и сунца то га ми не видимо увек округлог, него и на њему видимо све оне мене , као и на месецу. Тако кад је Меркур између земље и сунца, онда му је осветљена површина окренута сунцу и ми га не видимо ; онда је »млад Меркур.« Кад је иза сунца, т. јкад је сунце између њега и земље онда ми видимо осветљену површину меркурову т. ј. онда је Меркур »пун.« Исто тако могу се видети »прва и последња четврт.« Меркур је најмања планета у целом планетском систему (изузев планетојиде које круже између Марса и Јупитера). По запремини он је осамнајест пута мањи од земље; пречник мало нешто већи од трећине пречника нате земље и дугачак је 4300 километара, те према томе Меркур у обиму има до 15.000 километара. За ову су плавету знали још стари јер су видели да се окреће око сунца. Најстарији податак астрономски који је дошао до нас забележен је на 265 година пре Христа. Но ма да податци гласе од тих година, опет се на сигурно узимље да се за Меркура зна још много пре тога; Халдејски астрономи посматрали су гаЈ у Ниниви још на двадасет векова пре Христа, као год и Венеру, Марса, Јупитера и Сатурна. Има више од четири хиљаде година, како је по његовом имену назван један дан у недељи (Мегсиги сНез: 1е тегсгЉ). У прво доба мислило се да су то две звезде од којих се једна види из јутра а друга у вече и сваку су крстили, другим именом. Доцније се увидило да је т о једна иста звезда. Обртање Меркур а. — Тек од како је пронађен дурбин, могао се испитивати физички склоп те планете и тек крајем прошлога века могле су се забележити по неке појединости о његовој површини. Прво што је обратило пажњу астронома јесте то да се докаже да ли се Меркур обрће око себе или не , јер се већ и голим оком види да се окреће око сунца. Кад би површина планете била равна и без икаквих брегова, онда би се у оно доба кад Меркур из-