Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТД

68 3

18. 2 комада од 19. 1 » » В. море за течности

2 милиграма 1

школских књига оставити министарству да у споразуму с писдем утврди величину награде. У последшем слу-

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

1 5 2 1 5 2 1

литар десилитара

сантилитара

Г. меро за запремине: 1. 1 кубни десиметар гпупаљ 2. 1 » » масиван 3. 1 » сантиметар шупаљ.

САСТАМАЈ^ БХХП 16. Октобра 1881. год. у Београду Билп оу : предсвдник др Ј. Панчић и потпредеедник .1. Педић. Редовни чланови: арх. Нестор, др. Л Докпћ, др. Ј. Валвнта, М. Миловук и др. В. Бакић. Ванредни чланови : Свег. Николајевић, Сввт. Вуловић, Љуб. Ковачевић, В. Каргћ, А. Николић и Ђ. Тешић. Привремени деловођа Ст. Д. Поповпћ. I Прочита се протокол 71. састанка. Савет усваја. II Министар просвете и црквених послова , ппсмом својим од 9. Октобра 1881. ПБр. 7265, позива Савет да да своје мњење, има ли г. Радослав Димитршевић, пнжињер министарства грађевина, квалиФикације за хонорарног предавача геометријског цртања. Оавет размотривши послата документа, нашао је да г. Димитријевић има квалиФикације за учитеља геометријског цртања. III Министар просвете и црквених послов.", писмом својим од ] 0. Октобра ПБр. 7270, спроводи Савету акта ислеђења кривице г. Николе Миленковића ј читеља расничког, позивајући га да да своје мњење: може ли г. Никола и даље остати у служби учитељској. Савет одлучује да се тај предмет упути дисциплинском одбору. IV Писмом својим од 10. Октобра о. г. ПБр. 7294, министар просвете и црквених послова позива Савет да му јави, хоће ли се за прештампавање оних књига о којима је говор у саветском акту СБр. 100. издавати по досадашњој практици сваком писцу без разлике уобичајена половина првашње награде или ће се с обзиром на већу потрошњу и већи приход од неких

чаЈу има се изузети књига под

у писму савета

СБр. 100 (т. ј. Сраска читанка, књига Г\. Поводом овог писма поведе се дужи говор. Једни су чланови паводили да је право да се писцу издаје награда и за друго , треће и т. д. издање његовог дела, јер и ако је писац, за извесну награду, уступио своје дело држави, није га тиме и продао за вечита времена. Шта више требало би уредити да се у случају, кад писац није више у животу, издаје награда његовој породици, као што је то уређено у оста-10м свету, где постоје закони о књижевној својини. Свакако без дозвољења ггишчева не сме се ни једно дело, ни с изменама ни без измена, прештампавати. Други су наводили да није добра уобичајена практика , по којој се до сад давала половина првашње награде, јер има дела која су награђивана по 10 дук. цес. од штампана табака, и ту је половина т. ј. 5 дук. цес. прилична цифра, а има дела кој;> су награђивана с по 4, 3 и 2 дук. цес. и . у је половина врло незнатна награда. Зато би требало ово питање начелно расправити тако да се даје половина награде кад год се дело штампа без икакве измене; више од половине за дела која се прештамштају с мањим изменама, а још више кад су измене знатне и стају великог труда. — На ово је примећавано сдруге стране, да је сваком писцу стало за тим, да му дело светло излази, и сваки ће се сам старати, да га дотерује према висини сувремене науке. За то је довољна уобичајена половина награде за све без разлике. Најпосле, ако су измене и поправке баш знатне, може се оставити министру који се највише стара за све опште интересе школске, да он, узевшп труд и све у обзир, одређује писцу награду за прештампавано дело, те би тако и посао ишао брже и простије. Трећи су примећавали, да би онда, кад би награда била једнака за све, најбоље пролазили они који ништа нс би у својим делима поправљали. То би било неправо а нарочито према онима који приликом прештампавања чине поправке и потребне измене. Четврти су напомињали да не ваља остављати министру да он сам одређује награде за дела која се прештампавају, него да ваља утврдити неку награду, ма колику, за свако дело које се штампа без измена. Што се тиче оних дела која се поправљају и допуЊ УЈЗ'» Д а се нареди, да се свако такво дело донесе пре прештампавања пред Савет, па ће овај, према уложеном труду, оценити, колико још награде треба додати. На ово је с друге стране примећавано, да би се тако свако дело морало два пут прегледати и да би се тиме посао одуговлачио; а што се тиче пи-