Prosvetni glasnik

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

589

грздсне средље школе, које иису у стању да приме све који из ма којих узрока овамо придолазе. Да се не би с друге стране чинпло, да је ова превентивпа мера закраћиване учења где ко хоће, требало бн по мом нахођењу још одредити стручне комисије, састављене од лскара, инншњера и школеких Л)уди, које би према величини које зграде школске у Веограду констатовале, колико се, у интересу самог здравља ученичког, може у који ]>азред гимназијски иримити ученика. Имајући у руци то мњење ст[)учне комисије, стареинше школске, биле би овлашћене да примају до одређеног максимума ђаке из извесног броја округа, по што би се тај круг аа сваку ппжу и вишу гимназију територијално ограничио. Према потреби могли би се другим нутем, п. пр. у самом Главном Просветном Савету, таки исти рејони школски одредитн и за све друге ниже и више гимназије у земљи. Само у случајима кад нс би био поиуњен онај број ђака, који је као макспмум постављеи, као и онда кад бп који ђак искључен био из завода, с правом да може наставити учење у другој којој школи, могло би се дозво.шти да ђацп и из других школских рејона могу бити примљени у школе, ко.је су ван домашаја љиховог одређеног им круга. Пошто сам овако изложмо Глпвном Просветпом Савету ову мнсао о одређивању школских рејона, за извесно време, и разложио побуде из којих је школска власт принуђена, да се у интересу наставе, морала и здравља ученичког лаћа оваке мере, част ми је позвати Главни Просветни Савет, да ми изволи |

казати шта он мислн о овој мери која се иредлаже, и на случај ако држи, да нијс целисходна и пробитачна, шта би он имао од своје стране да ми иредложп као пр:>ктичннје и кориспије у овој данашњој оскудици са школским зградама у Београду. ПВр. 4606. 19. Јула 1882. год. у Веограду. Мннистар просвете и црквеиих послова, Р"Г. ј^ОВАКОВИЋ, С. р. Просветни Савет потнуно уважавајући разлоге које се у том писму наводе и желећи да сачува гимназије београдске од иреголемог броја ученика, а опет без штете за наставу одлучио је : Да се ограничи број ученика у појединим одељељима овдашњих средњих школа, те да не буде у једном одељењу више од 4 5 ученика, као што је то одређено правилима о грађењу школа и намештају школском ; даље, да се одреди нарочита комисија, која ће нрегледатн свс овдашње средње школе и решити колико ученпка може примити у које одељење. Према том броју имају се првенствено иримити ђаци из Београда, за тим они који имају овде блиске сроднике, а после они по реду пријаве. Сви они којн се доциије пријаве да се одбију и упуте у школе, које су им ближе. Пошто је било већ доцкаи потпредседник је закључио састанак.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШНОЛА

меготимске миде гиммазије Госиодину министру аросвете и црквеих иослова, Да би се могдо видети, какво је материјалио стање овог завода, којим имам част управљати две године и да би се могло сазиати какав је његов морални углед у околиви где се налазим, постарао сам се да вам г. министре саошптим онште стање његово у школ. 1881 — 82. год. Ва овај посао најзгодније ће бити, ако у излагању покажем најире бројно стање наставника и ученика, учила и књиге; за тим радњу на настави, шено извођење и успех, да покажем како се одржавао ред међу децом са излагањем употребљених

мера за то и најпосле како је извршен стручан надзор над овим заводом. Побројане су само оне чињенице, које су најважније за правилну оцену општег стања ове школе, али осим њих има веома много и других мање важних, које еакупљене јако утичу на ту оцену. Оне ће у даљем излагању бити помињате како буде подесно и где им буде меето према томе да пређемо редом обележене задатке. I Бројно етаље 1. Наставници. У овој школској години отпочело је рад осам наставника, гледајући на платни списак, а завршило шест. Један је наставник отишао у м. Новембру, а један у м. Јануа; у, па није више