Prosvetni glasnik

заиисник главног 11госветног саввта

101

Одмах за тим говори се о ћумуру кад гори и вину кад ври па треба додати после речи : „умори човека." још : С тога не треба никад уноситн у собу мангал или дрепуљу са ћумуром или жеравицом. На стр. 44 . при дну вели- се како зидови (тапетованп) нису добри — и треба додати : нарочнто кад су облоге (тапетиј зелене боје. На стр. 45. Подела срда могла би се тачније удесити. А на стр. 45. речи »срчано уво" може се назвати „заушњак." На стр. 45. где се говори о трајању крвних судова вели се како „последни издавци дамара "... стоје у свези с таквпм истим „ последњим изданцима вена." Биће — физиолошки сматрано — да ту нису, последњи изданци но први почетци вена (т. ј. капиларни судови,) Мало ниже стоји. „Тако дакле артерије, вене и косасте цеви праве у телу један сплет од крви, кроз које крв кружи у нашем телу." Тај „силет цеви" у дешен је у самој ствари тако, да су прво артерије, па капиларни судови. па из њих тек почињу вене. Према томе то боље удесити. На страни Ш. стоји : „све што једемо и пијемо прелази у крв." Тачније је да се не каже „све што једемо,« — него : „Великн део хране и пнћа што једемо и пијемо, пре^ази у крв." Мало ниже вели се : „Фирбин .... има то својство да се усири у виду кончића." Треба додати : кад се крв пусти на ваздух. На истој страни (46) почео је говорити о крвотоку и вели : „Из плућа излива се крв у леву преткомору срца, одатле се спушта у леву комору" ит. д. — Овакав почетак описивања крвотока није ниуколико оправдан. Овим се почиње са половине малог крвотока. Ерв и полази и долази у срце. Из срда ваља дакле почети и то из леве коморе. „Из леве коморе полази крв кроз једну велику жилу — аорту." — и т. д. Свршити опис вел. крвотока, продужити мали крвоток, увек са наименовањем главних жила — вена и артерија — кроз које крв тече. Према томе ваља изменнти цео одсек од половине сгр. 40. до ноловнне стр. 47. Но овде код радње срца и плућа где се имају више паралелних и једновремених Фукција да описују, јер крв у четири правца иде ивраћа се — није ни лако на популаран начин све описати. На стр. 48. говори се како крв кроз срце кружи и како се ветрениде (та1л'п1ае) отварају. и затиарају Место оног опширног а теже разумљивог оииса могло би се кратко рећи : где год има ветреница у срцу, оне се отварају на ону страну на коју крв тече и чим крв прође, оне се затворе, да крви повратакспрече. Ако се крв кроз ветреннце ппак натраг новраћа, срце је онда болесно и има велику ману.

На стр. 54. при дну, кад говори о коморама можданим треба да ка;ке да их има четири. На стр. 55. говорећи о живцима називље их да су „бели илн жућкаето-бели н нешто оиружљиви канапи." Боље би било да реч канапи замени сречима: „негде дебљи а негде тањи кончићи" На дну стр. о5. и у почетку стр. ^б. где говори о живцу лутаоцу, слушном, видном, мирисном, и укусном, — треба свуда бар у загради да иомене које је који пар живаца, што из мозга излази, кад је већ помеиуо да их има 12 нари. За остале живце треба да каже да се гранају у разним деловима главе и лица н врше или кретања или осећања. На стр. ;>7. где говори да ништа не видимо и не чујемо, кад нам је мозак повређен, ма да су нам и очи и уши здраве — треба да дода : Кад се човек у таквом стању налази каже се да је пао у несвест или да је обамр'о. После неког времена, ако повреде нису биле смртоноспе, човек се опет поврати, почне да гледа и слушаНа стр. 58. у средп, вели: „Навалу крви у мозак иза.швљу страсти, као : јарост или прекомеона веселост" и т. д. Мени се чини да„јарост нли прекомерна веселост" нису „страстп", него напрасни душевнипотреси (аФекти).С тога реч „страсти" тако и заменитн. На стр. о2. и 03. где описује чуло слуха — иропустно је да каже укратко и како чујемо; а то треба да буде. Није довољно сазнати грађу (анатомд$Ј ног чула, но и његову радњу ( физпологиј ^ 1п»д осталих је чула то учинио. / , • На стр. 07. могао би порзд речи „р<јс<г додачн | и одговарајућ} сриску реч „одлика." \ < На стр. 68. где се говори које душев^*^б*Шу',.'••>/ или мане имају Дрнци — требао би да дода 1га-.: кра.П, „И за то су Црнци иКаФри, као и људи других нижих раса, тако много заостали. у образовању и нросвећености од расе средоземске и расе монголске. На стр. 69. требао би да каже како народи средоземске расе преовлађују и целом Америком, а сатиру расу „Индијанаца."—Најпосле настр. 70. могао би, место што вели да Словена има 94 милиона, спокојно ставити равно или „око 100 милиона,"; јер је овај број лакше упамтити, а у својој вероватноћи није заостао од броја који се наводи. Овим сам исцрпао недостатке, које сам при прегледу рукопнса смотрио. Ако би ове примедбе биле усвојене и одобрене, могао би их писац на дотичиа места увести С малим изузетком већина је ових примедаба кратка и да се одмах исиравити што треба, лошто ппсац дотични део овог извешћа препише и њиме се користи. Ношто сам брижљнво све ове иримедбе прикупио н означио их — могу за дело ово рећи да је лепо