Prosvetni glasnik

физика и математика

— индукција и длдукција

211

вори о одношају ннмеђу екснанзивности ваздушног тела и његова волумена : стоје у обратном одношају. Из исте Формуле се дедукцијом изводи закон ГејЛисаков, да експанзивност или притисак зависи од температу! е ; затим закон Шарлесов, да су апсолутне температуре, кад се мере истим термометрима, увек једнаке, ако су само у једном случају. Даде се тако исто извести и закон Дилон-Птита, да је производ из специФичне топлоте и молекиралнетеачине за сва ваздушаста тела сталпа всличина. Закон Авогадров, да ваздушна тела исте температ\ре, а под једнаким нритиском, имају у једнаким занреминама исти број молекила, јесте такође носледица горњега закона о нритиску ваздушна тела на суд. И закон Далтоиов о притиску смешаних гасова, изводи се аз горње Формуле, и још неки други закони. Сви ови закони су постављени пре још ипдукцијом: опитом и искуством Дпнамнчном теоријом ваздушннх тела лако сетумаче мпоги појави, који се иначе експеримептом не даду протумачити, а тако исто тумаче се лакше и неки нојави , који су се већ индуктивно иротумачили. Ја ћу само навести, којн се појавидаду растумачити, не уиуштајући се у тумачење, јер би нас то далеко одвело у теоретичку Физику. Тумачи се: равнотежа смесе гасова, на које тежа утиче, диФЈЗИЈаи ефузија, кохезија њихова, провођење (Се^ипц) топлоте, иснаравање, па кондензација наре, тумаче се и светле линије у спектруму разг их тела и т. д. Пз овога се види, како дедукција игра. важну улогу и у физици , а даље у овој расирави уверићемо се још и боље о томе. Закон о деловању сила под углом можемо укознати екснериментом и то помоћу иаралелограма сила, то је индуктиван пут, но даде се и математички, дедуктивним нутем извести. Тај општи закон и општа Формула даје се за тим иротегнути на више нојединих случајева. Формула важи за случај, ако силеделујудод оштрим углом и снага резултанта зависи од угла, који силе међу собом чине ; угао се овај може мењатн, те но томе добијамо и р зличите случајеве деловања снла. Не само, да се у окоме иримеру оншти законнротеже на ноједнне случајеве, но у физици има много такнх примера И онај ире наведени из теорије топлоте, јесте је.:,ан таки иример, има их и внше и штогод се Фнзика више теоретички узима, све је више и више дедуктивна. Њутн је дао закон о гравлтацији, т. ј. закон, но коме материјална местнца нривлачи другу материјалну чесгнцу. То је за тим прво иренето на читава тела

иа онда и на земљу и небеска тела, и ишло се још и даље : гравитацијом се тумачи иадање тела, кретање планета око сунца, кретање месеца око својих нланета и са њима око сунца, кретање комета но васелени, кретање сунца по неизмерном небесном простору, и т. д. Кад какво тело нека сила покрене из равнотеже, оно ће се кретати. Код кретања се таки намеће питање, какав му је пут? Да ли прав или крив ? Из нојма кретања произлази појам брзина, правац кретања и облик пута, за тим промена стања у медијуму, кроз који се тело креће. Овако се добију дедукцијони закључци, а ако би нак све појединости састављали, ако би индуктивно радили, то би се из појединих ових појмова врло тешко дошло до појма кретања. Из свега овога видимо, да кадгод се у физици дедукцијом добију закони, они се примењују увек на поједине случајеве и гледа се, да лп вреде у свима могућим приликама. Нека смо ма како нотиуно уверени о ваљаности закона и истине у физици , опет тежимо, да видимо ту истину потврђену у што више поједнних случајева. Обратно је исто тако и код индукције. И ту се не задовољавамо само једним појавом, но тражимо непрестанце више и више, који се сви дају под исти закон свести, тражимо непрестано појаве, који једној и истој истини одговарају, а тпме језакон све темељннји и темељнији. 1:3. Врло често налазимо у физици појава, који се тумаче истим начином, ма да спадају у две сасвимразличите Физикалне дисцинлине. У једној су појави растумачени и закони постављени индуктивним начнном, у другој су нак просто пренети из прве дедукцијом, на се тек онда покушало протумачити нндукцијом. Нема ваљда леншега доказа за ово, но што су неки законн у зрачној топлоти, који су из светлости тамо иренети. Познато је, ко.ји закони вреде за реФлексију, нреламање, нроиуштање и апсорбовање свелости, кад доире до тела каквог ; ова су правила основана на искуству. Но чим се показало и доказало, да је зрачна топлота исто то што и светлост, т. ј. кретање молекила тела једнога, то се такн закон о реФлексији, преламању, упијању и пронуштању нренео н у науку о тонлоти, и закони се ти а рпоп поставнли потнунце и за зрачну топлоту, па тек онда се почелн покушајем доказиватн. Енглескнх славннх физичара Фарадеја и Тиндала је највећа заслуга, што су се ови закони и експериментнма потврдили. Ови су опити још више утвр.шли ипотезу о истоветноети светлости и топлоте тако, даје ииотеза прешла у теорнју, у научну истнну.