Prosvetni glasnik

КРИЛОВЉЕ

В Е Б А С Н Е

ветрићу шапташе : — „Ах, кад би скорије настао дан, и кад би сунце поља обасјадо, може бити да би и мене оживело !" — „0, како си ти прост, пријатељу мој !" рећи ће босиљку бумбар који ту близу пешто чепркаше. „Зар супде пема друге бриге, већ ,ла гледа - да л' ти растеш, или венеш или цватиш ? Веруј ми, да оно нема ни воље нп времена за то. Еад би ти летео и познавао свет као ово ја, за цело би видео : да овдашња поља и ливаде од сунца живе; јер оно својом топлотом загрева столетне грмове и огромне кедрове. Оно цвећу даје диванмирпс; но тнцветови нису то што си ти : они су тако чаробни и скупоцени, да их и само време жали нокосвти. А ти, нити си чаробан ни миришљав ; па за то немој сунце својим мољаканем мучити ; јер, веруј мст, оно неће на те ни једног зрачка пустити, - ћутн дакле и вени !" Но сунце се роди, и својим сјајем природу обасја; по царству Флорином своје зраке нросу, — и кукавни босиљак, који ноћу беше увенуо, небеским погледом опет беше оживео. 0 ви, којимаје судбина дала високи чиниположај, од сунца пример себи узмите, идобро упамтите: да где год његови зраци достигну, па била то мала биљка, или поносити кедар — свакоме оно чини добро подједнако, свуда радост иза себе оставља, и свака га тваркаодсрца благосиља. 54. Жајмуп и наочари Под старост у мајмуна очи ослабе ; но од људи он је чуо, да то није тако велико зло, само треба набавити наочари. Мајмун добави полак туцета наочари и почне их загледати и обртати: то их на главу мете, то на реи наниже, то их помирише и полиже, но од наочари никакве хасне. „Та до ђавола !" говораше маЈмун ; „и онај је правн будала, ко слуша људске лажи. 0 наочарима толико су ми налагали, а међу тпм, од њих нема никакве вајде," Најпосле тако се наљути, и потегне те све наочари о камен разбије и од њих само парчета полетеше. По несрећп,тосеврлочесто дешаваикодоних људи, који — незнајући ценукакојствари — непрестано о њој злоговоре. Па акоје незналица нов е ћ и , о н још жешће против корисних ствари војује. 55. К'урјак и лисица „С Богом, комшинице !" курјак кукавици говораше : „Узаман сам се ја надом тешио, да ћу овде мирно

поживети! Овде су они исти људи и пси, — не зна се ко је од кога опаснији н гори ; и макар ја анђео Смо — онет с њ:ша не ба кавге азбегао." „А куд мислиш компија? рећи ће кукавица, и где се налаз I тај поштени народ с којим ти мислиш у миру и љубави живети?« „0, ја право идем у срећне аркадске шуме —то ти је комшинице страна сретна и благословена. Прича се, да, тамо не знају шта је рат; људи су мирнн као јагањци, а реке теку медом имлеком, једном речју — тамо царују златна времена ! људи међу собом као браћа живе; а пси, не само да не уједају, већ никако и не лају. Сама кажи, мила моја комшиннце, није ли милина — такав живот н у сну видети ? Тамо ћу ја по вољи поживети, и нећу се за своју кожу и дању и ноћу бринути ! Опрости ! и сети се наше дружбе и мог поштења." „Срећан пут, драги комшија мој !" рећи ће кукавица. „Но молим те, кажи ми још ово : мислиш ли ти твоју ћуд и зубе оставити овде, или ћеш их собом понети ? — „Будалаштпна" ! рећи ће курјак, „како је то могуће?!" - »Онда упамти, комшпја," рече му кукавица, „да ћеш и тамо без коже остати."

ШтоЈечовекрђавије нарави, он све вишевичеиоговараљуде; куд се год обрне, за њега добрих људи ипријатељанема; амеђутнм,онје први, који ни с ким неможеда сесложи.Или српски: злом браву зла паша не гине. 56. Добродушна лисица Натегне ловац нушку и дрозда на место убије. Но с тиме се несрећа не сврши — ловац остави без материне неге троје тичади, која се текбеху извела. Трпећн глад, узаман су јадни тичићи пиштали и своју мајку цвркутањем дозивали. Ту негде близу око гнезда лисица на једном камену чучаше, и осталим тицама овако говораше: „Кога срце да не заболе гледајући кико се без матере муче ови сирочићи? Немојте, миле моје, оставити јадничнће без помоћи, већ свака — која зрнце, која сламчицу у гнездо донесите, и од смрти сирочиће избавите; јер ништа светије нема од племенитих дела. Кукавице, теби и онако опада перје; неће рђаво бити, ако допустиш, да се од тебе још мало перја очупа, и њиме гнездо тичићима застре. — Ти, шево, у место тога, што ћеш под облаке летети, и тамо се у ваздуху превртати и цвркутатп, боље би урадила, да по лнвадама и пољима хране набавиш и кукавне сирочиће захраниш. А ти, грлице, твоја су дечица већ поодрасла, па се и сама могу за храну састарати, — ти би добр" учипида, кад би с твога гнезда слетила и у место матере, ја19