Prosvetni glasnik

146

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОДАМА

дне тичпће загрејала, а дечнцу тиоју, нека сам Бог I причуиа. — Тн ласто, наловила би мушица, и сиротне тичиће понудила. Атн, мили славују, док тихи ветрић њихово гнезданце љуљушка, отпевај јасним твојим гласом једну песмицу, и успавај сиротну дечицу. Вашом добротом и нежношћу, ви би онај губитак на^окна/шли, што су осиротели тичићн у својој мајци изгубили. Иослушајте мене: докажимо свету, да и у шумама има илеменитих срдаца и да . . ." У тај мах, јадни тичићи, — измучени глађу — све троје, падоше нред лију доле. А шта је радила кума лија? Све троје појела, и своју поуку није довршила, Читаоче, немој се чудити! Ко је заиста добар, онсе никад иеће с многимречима разметати, — тај ће — и ћутећи добро чинити. Чија уста много о добру говоре, у нуждп га мало творе. 57. Коетобоља и паук Костобољу п паука сам је пакао створно. Овај глас ЛаФОнтен је по свету раструбио. Ја нећу много говорити, колико у томе има истине; но ми се чини, да аеговим баснама — зажмуривши — може се веровати. Дакле, не подлежи сумњи да су — костобоља и паук — чеда пакла. Кад поодрастоше, и кад дође време да се лате дугшости (за доброг оца, нпје мали терет велика деца, док још пису заузела пристојна места) отац, шаљући своју децу у свет — к нама, - ово нм каза: „Дечице моја, идите у свет и земљу међу собом поделите! Ви ми оба уливате наду, да ћете ли образ осветлати и свакоме подједнако досаднти. Још сад промислите, ко ће шта себи у део узети. Ено, видите раскошне дворце ? а тамо — ено сиромашних уџера? У првима је просторија, задовољство и лепота, а у другим — сиротиња н тескоба." „Јау уџере ни по што нећу, рече паук. „Мени нетреба-

ју раскошни дворци," рећи ће костобоља,, некау њима живи мој брат паук. За ме ће боље бити, да живим у селу—по даље од апотека; јер у вароши, мене ће доктори из сваке куће отерати. После таког договора, паук се населн у једном најленшем дворцу. По леним ораховим орманима, но шареним и позлаћеним дуваревима, мој ти паук поче паучину плести, па би и мушица могао доста наловити; но на његову несрећу, таман он беше своју мрежу у свануће довршио, кад, ал' ето ти слуге с четком, и сману мрежу паукову. Паук беше трпљив, па се иза пећи нресели; но и тамо га нађоше и метлом смануше. Тамо — амо, еле паук нигде не може своју паучину да разапне : или четком, или метлом, нли перушком, свуда га нађу, научнну му покваре, па често и њега хоће да пригњаве. Из очајања, паук пође у село, да се види са својом сестрицом, — мислећи у себи, да она тамо живи као царица. Кад тамо дође, има шта и видети. Његова кукавна сестра, живећи код сељака, несрећннја беше од сваког паука: с њом домаћин — и ливаду коси, с њоме и дрва сече, па и воду носи. Прости људи тако верују:-што више радиш и костобољу мучиш, то ћеш се пре ње курталисати. „Не иде, брате," рећи ће костобоља пауку; „за ме нема живота у селу!" А брат баш и беше томе рад; са снојом се сестром радо промени, увуче се у сељачку уџеру, па не бојећи се ни четке ни метле, утка својом паучином и таван и ћошкове. Костобоља опростивши се села, упути се у престоницу; избере најлепшу кућу, и некаком седом „Превасходителству" завуче се у ногу. Ту она иоче живети као у рају; старац с кревета а перине не силази, а костобоља баш то и тражи! Од тога доба, брат и сестра — нису се иидели;обоје су са својим положајем били подједнако задовољнн. Иаук оде у нечисте сељачке куће, а костобоља на богата и раскошна Превасходства. И једно и друго раде паметно. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

БЕхЛЕШ^Е О ПРОСВЕТИ И Ш^ОхЛАМА

Стање основних школа у Галицији 1880 — 81. школске године. На крају 1880-81. школске годнне било је у Галицији 3048 основне школе, и то 2047 јавних а 96 приватних. Те школе имале су свега 4619 разреда, тако да је у средњу руку долазпло на 100 школа 152 разреда. Пс броју разреда било је;

25 школа са 8 разреда,

9 „ 21 » 21 „ 165 » 60 „ 214 „ 2528 „

7 6 5 4 3 „ 2 једним разредом.

Од основних шкода било је ;