Prosvetni glasnik

ЕЛЕКТРПЦИТЕТ И Н.ЕГОВА ПРИМЕНА

523

цинк а у раствор плавог камена бакар. Кад едеменат почне да ради, не постаје никакав гас ни на цинку ни на бакру. Јер водонак који дође на бакар, једини се са кисеонаком кога има у бакарном оксиду и прави воду, а чист бакар што после тога осгане наслаже се опет на бакар. На тај је начнн постигнуто да струја остане стална и кад ради четири сата непрестано, не опажа се да је струја ма колико ослабила. Даниједов елеменат овако се прави : у једну повећу стаклену чашу наспе се раствора плавог камена, па се у н> замочи шупаљ цилиндар од бакра. У тај бакарни цилиндар а и у раствор замочи се једна шуиљикава чаша од каолпна (беле земље) напуњена разблаженом сумпорном кпселпном и у ту кисетну замочен је један шупаљ цилиндар од цинка. Између цинка и сумпорне киселине а такође и између раствора плавог камена и бакра постаје хемијска радња услед које се јавља електрична струја и то стална. Што се внше таких чаша поређа, тим је струја јача и онда се цинк из једне чаше веже са бакром у другој суседној чаши и тако даље док се све чаше не повежу једна с другом, У једној чаши остао је слободан цинк (на коме је положан електрицитет) а У другој бакар (са одречним електрицитетом) који кад се саставе електродом дају варницу и могу се употребити на шта се хоће. Овако посастављане чаше или елементи зову се батејрија ; у овом случају „Данијелова батерија". Данијел је свој елеменат пронашао 1836. године, но од тада је јако измењен и доведен до облика у коме га мало час описасмо. Дапијелова батеријајако је употребљеиа у Енглеској. За лондонску телеграФСку службу употребљепо је 20 000 елемеиата. Ма да је каолин шупљикав, опет он даје Велики отпор струји. С тога је Каре место каолина узео чашу од препариране хартије, која даје много мањп отпор струји, те се много згодније такав Данијелов елеменат може употребити за електричну светлост. Елеменат Сименса и Халеке. — Често се дешава код Данијеловог елемента, да се на кчолинској чаши после дуге употребе нахватају ситнп крпсталићи бакра. То наслагање бакра даје већи отпор струји а то је врло рђаво за елеменат. „Једини начин да се тојнезгоди Данијеловог елемента доскочи", вели Сименс, „јесте у томе да се преграда (каолинска чаша) измени. Халеке и ја нашли смо једну материју од које К1Д правимо чаше, у место од каолина, онда елеменат ради више месеца стално, међу тим се опет кроз њу оне разне течности не мешају." Ту материју за нреграду граде од хартијиске масе, кад оно тесто, од кога се хартија прави, добро исцеде и за четвртину његове тежине налају енглеском

сумпорном киселином па све дотле мешају док цела маса хартије не буде добро измешана са киселином и док од тога не постане сасвим једноставно лепљиво тесто. Сад се још наспе у то тесто вода па се измеша и исцеди и најзад од тог теста се излију прсгенасте плоче које се уиотребе за преграде. Овај елеменат, који не даје већег отпора струји од Данијеловог, а који дуже траје, унотребљен је на индоевропској телеграФској прузп, јер је врло згодан за велике раздаљине. После 12 до 14 месеци мора се сасвим изнова изменити. Крамеров елеменат. — Да би отклонпо наслагање бакра на шупљикавој каолинској прегради, Крамер је удвојио бакарни цилнндар Данијеловог елемента, те је његов елемећат овако састављен: У стакленој чаши намештен је цинкени цилиндар а у овоме опет цилиндар од каолина. У том цилиндру од каолина је бакарни цилиндар а у њему други цилиндар од каолина у коме је опетјош један затворен цилиндар од бакра. Дакле овде имамо чашу, један цилиндар цинкени, два цилипдра од каолина и два од бакра. Оба бакарна цилиндра састављена су двема бакарним плочицама и тако се састаје одречан електрицитет, који дају обацилнндра, у једно, а положан електрицитет даје цинкени цилиндар. Унутрашњибакарни цилиндар напуни се кристалима плавог камена, а сви остали међупросторн са смешом воде и сумпорне киселине и то у размери 100 : 1. Кад има увек довољно плавог камена и кад је чаша увек пуна тако разблаженом киселином, онда може елеменат да ради више месеци непрекидно, а да се не чисти. Елеменат Труве-ов. — Овај се елеменат зове још и „влажнп елеменат Трувеов", пошто у њему нема течности, т. ј. нема течности слободне, којаби се могла просути, него је само влажан. Ево како је састављен тај елеменат. Једна округла плоча од бакра положи се на дно једне чаше а на њу наређа се неколпко слојева дебеле хартије и то тако да су котурови од хартије нешто мањи од котура бакарног. Преко котурова од хартије мете се још један котур од цинка који је онолики исти коликн и онај од бакра. Дакле две плоче, једна од бакра а друга од цннка, раздвојене дебелим слојем хартиЈе, јесу цео састав тог елемента. Хартпја може јако да усише влагу и да остане врло дуго влажна, а нарочито кад се њена влажност потпомаже Она половина хартијешто је уз бакарну плочу овлажена је раствором плавог камена, а она друга што је уз цинк раствором сулФата цинка. Према овоме се вади да то није ништа друго\до елеменат Данијелов (два метала и две течностн), само што теч-