Prosvetni glasnik

522 ЕЛЕКТРИЦНТЕТ и

сељена сумпорном киселином, јер је сад хемпјска радња ишла брже и струја је била јача. Доцније је код неких елемената бакар замењен угљеном а цинк је остао, а код неких онет у место једне течности узете су две итд., као што ћемо то на своме месту видети. Али пре но што би ирешли на описивање нојединих врста елемената, да се уиознамо са једном ствари која је врло важна и која је доста сметала у први мах да се неки важнији опити изведу са галванском струјом. То је тако звана иоларизација елемента, а у чему се оиа састоји видећемо сад. Узмимо најпростији елеменат т. ј. чашу напуњену водом закисељеном сумпорном киселином и замочпмо у н.у једну бакарну и једну цинкену плочу. У чаши ће настати хемијска радња и ми ћемо добити струју неке извесне јачине. Ако будемо пустили да елеменат ради дуже времена, ми ћемо после кратког времена оназити, даје струја слабија, но у први мах, и доцније све слабија и слабија, док је најзад са свим нестане. То слабљење струје у елементу зове се иоларизација. Поларизација елемента може настата из више узрока од којих ћемо ми навести главније. На нрво место долази нечистоћа цинка, услед чега слаби струја. Да се цинк не би нагло трошио у киселини, Кеми 1889. године предложи да се за елементе употреби амалгамисани цинк, док је у исто време и Грове читао расдраву у Француској академији о амалгамисаном цинку у елементима. Пошто су се увиделе користи од амалгамисаног цинка , усвоји се свуда , и данас, који год елеменат има у себи цинка , тај је цинк амалгамисан. Но најглавнији узрок поларизацији елемента јесте наслагање водоника на бакру. Оксидисањем цинка и пролажењем струје кроз воду постаје сулФат цинка и нека количина водоника који иде и скуиља се на електронегативну металну илочу у елементу (бакар , платина или угљен). Ово гомилање гаса на бакру спречава и отежава пролажење струје кроз гасне меуриће водоника. С друге оиет сгране тај водоник са кисеоником који се у исти мах развија и гомила на електропозитивном металу, буди нову струју која иде противним правцем спрам главне струје и тиме је у неколико слаби. У колико хемијска радња у елементу траје дуже, у толико је гомилање водоника и кисеоника јаче , следствено и већи отпор струји главној а и јача споредна супротна струја, и у толико главна струја бива све слабија, док најзад је сасвим нестане. Кад тога не би било, онда би струја била за сво времс рада елемента стална и такав елеменат би се с нравом називао сталан или константан. Волтин еле-

ЊЕГОВА ПРИМЕНА

менат ијошнекн после њега ( Вилксонов, Воластонов) били су такви да је у њима струја слабила с тога се и називљу нестални елементи. Амалгамисањем цинка уклоњена је поларизација елемената и ако не сасвим а опо са врло малом разликом. Са амалгамисањем цинка постигнуте су две користи. Пре свега се амалгамисани цинк не раствара тако брзо у разблаженпм киселинама а друга је корист у томе што амалгамисанн цинк даје далеко већу електромоторску снагу него ли чпст цинк Амалгамисање пак бива на тај начин што се дотична цинкена нлоча замочи у разблажепу хлороводоннчну или азотну киселину да се очпсти, па се одмах са тако чистом површином замочи у суд у коме је жива; жива ће одмах прионути за чисту цинкену површину и цинк је аиалгамисан. Да видимо какве услове ваља да испуни сваки добар елеменат. Флиминг-Џенкин (Пеешш§-Јепкт) поставља ове услове: 1. Треба да пма јаку електромоторску снагу; 2. У самом елементу треба да је отпор штомањи и сталан; 3. Снага електромоторска треба да буде стална, на ма какве јачине била струја која постаје у том елементу; 4. Употребљен материјал треба да је што јевтинији; 5. Едеменат не треба да троши ништа, кад не даје струју, то јест док су електроде отворене; и 6. Сама конструкција треба да је таква како би се лако могао испитивати рад и стање елемента и како би се лако могао додати нов материјал, кад буде потребно. Од свију до сад познатих елемената, ни један не може потпуно да одговори на све ностављене услове; код пеких је то пос ,Ј )гнуто више, код неких мање. Данијелов елсменат. — Што нису електрични елементи били јако употребљени у прво време, била је узрок поменута поларизација, услед којесусе на бакарној плочи скуиљали водонични меурићи, чим се мало јачи реагенс, као што је разблажена киселина, употреби за јаче развијање струје. Ту незгоду уклонио је Данијел, са својим елементом који је у главпоме овако састављен: И код њега има два метала, цинк и бакар, но сваки је замочен у нарочито одвојену течност, а с тим је спречена поларизација. Обе течности одвојене су .једна од друге једним шупљпкавим дуваром (на пр. од каолина) тако, да се течности не могу помешати али да струЈа опет прелази см једног метала на други кроз тај шупљикави дувар. Две разне течности које се узимљу за Данијелов елеменат јесу: разблажена сумпорна киселина и раствор плавог камепа; у сумпорну се кпселину замочи