Prosvetni glasnik

520

електрицитет и ЊЕГОВА примена

та не састоји се у нечем што би противно бвло пранилности или допадљивости појединих облика песмена, већ у нечем за шта никакво нравило није прописано, као што је на прилику: дужина писмена, која може бити већа или ман>а,или удаљење основних црта, једне од друге, или косина писмена која може бити већа или мања, или притисак основних црта, пли савијутцн и где им је притисак, или сразмера основних и везних цртица, пли ширпна округлине и завијутака> плп разговетнији завијутци код писмена: о, а, б, ф, ж, з, с, е; илп избор завпјутака, тачака и црта, као што су код: К, 1), в, ј, н, њ, љ, м, или облик поједпних писмена и т. д. Од значаја је овдејош и то: да ли ученик остаје сталан при свом рукопису, или мења чес10 облик иисменима, или шта впше примењује све начине писања и ове подражава, у ком случају разуме се не може се рећи, да такав ђак пма склопостп да пзиестан карактер нпсменима уме да задржи. Гипко писање не може се учити, у њему се ђак само вежба, а постизава се брижљивим настојавањем л мотрењем на ово вежбање. Е,од овог ступња учење се лепог писања завршује. Сад настаје да се ђаку што више отвори и потхрањује воља к лепом нисању, и да се отклања могућност да који од ђака не занадне у погрешку, да опет ружно пише. Оно прво иостизава се поуком п казивањем о важности и вредности лепог рукописа, које ће нам целога живота нашег остати ; похваљивањем појединих ученика за то што лепо пишу, те се тако међу њима отворп воља за такмицу и будн им се частољубље што умеју лепо да пишу. Оно друго пак постигнуће се, ако се само буде на то пазило да писаћи нрибор буде свакад добар и у своме реду, да они што уче писање имају свакад довољно светлости и да им ова долази са оне стране баш са које треба, да никад дуго не ппшу да им се мора чак рука да замори или да сувише брзо не ипшу, већ да све оно што пишу, па било то за њих -«►

саме, или задаће за учитеља, свакад да се труде да лепо задатке напишу и никад ружно што напнсано да не подносе учитељу, нити овај да им икад тако што прима. Нарочито дуго и брзо писање чини велики уштрб учењу лепог писања. Али н ако би се ове сметње отклониле, док се детету права сталност руци не прибави, дешава се овда онда случај, да се нојединим писменима ипак не дају правилни облици или се ружно пишу. У том случају и код овог ступња је кадкад но неки час још потребан, ради вежбања и поправљања ових грешака, које се још поткрадају, те том приликом ђак све понови па ма било то и чак од почетка, ако је само нотребно. Цељ првога ступња — да се правилно пише треба да се постигне у свакој народној школи, па чак и у оној, где има да се бори са многим тешкоћама и препонама односно времена, писаћег прибора, и око тога, ако ђаци имају тешк.у руку за писање. Ако се пе захтева ништа више, но да се само овај захтев иснуни, неће бити ни мало сувишно. У бољим и на,преднпјим народним школама и друга се цељ — да се допадљиво ппше — постизава. А у вишпм школама, где је остављено више времена за вежбање у лепом нисању, где се има и бољих средстава а и са већом се задаћом све у опште ради, ту се и трећи ступањ ^аостизава - ■ да се гинко пише —. Ми не треба ни у овоме иза других народа да изостајемо, већ са њима напоредо да идемо и живо да корачамо напред. Дошао је и наш дан калиграФије. И у нас треба да се сваки препоручује својнм лепим рукописом, па био он ког му драго занимања. Најпосле још да напоменем да уз лепо писање треба знати и правонис — ортограФију —, јер какву ће вредност имати и најлепши рукопис, ако је пун погрешака, ако ногрешке кинте из сваке реченице?! ■јЗи^А У&А^детић.

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА ОРИГИНАЛАН ПРЕГЛЕД ЕЛЕКТРИЧКЕ ИЗЛОЖБЕ , ДРЗКАНЕ У ПАРИЗУ 1881. ГОДИНЕ од ^ЈТ). ЈА. ј^ТАНО ЈЕВИЋА

(НАОТАВАК)

II ПРОИЗВОЂЕЊЕ ЕЛЕКТРИЦИТЕТА Видели смо на колико се разнпх начипа може добити електрицитет, или другим речима, колико разних врста електрицитета има. Неке од њих добиле су у

практици већу, а неке мању примену, и у последње време над свима осталим врстама превладао је само индукциони електрицитет и готово је он сам свуда употребљен да врши све оно што се у опште може радити са електрицитетом. Међу тим п оне друге врсте нмају своју и ако не велику примену.