Prosvetni glasnik

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ

Говорећи о врстама електрицитета показали смо са колико се разних природних снага може он пзазвати. Знамо да на ту цељ можемо употребити трење, притисак, савијање итд., ма какву механичку снагу, и онда добијамо статички електрицитет; ако се послужимо хемијском радњом, добићемогалвамску струју; по трећем начину можемо самим електрицитетом или нагнетом изазвати други електрицитет и то је индукциони електрицитет, и најзад додиром разно загрејаних метала, дакле топлотом, добијамо термоелектрицитет. Животињски електрицитет не можемо добити кад хоћемо и где хоћемо, јер он у опште не зависи од наше воље; с тога ће он ^зети и најмање места у овом одељку. За сваку врсту електрицитета нанрављене су нарочите справе номоћу којих се он може добити, како код које врсте, на лакши вли тежи начин, по нижу или скупљу цену , јер и економске стране морају се узети у обзир, кад се електрицитет производи за то, да се ма на какав други рал, употреби. Сатимасправама упознаћемо се у овом одељку. 1. Електричне машине Кад се протре цилиндар лампин или шипка црвеног воска, онда се појави нека количина електрицитета и то врло мала, тако мала да се ни на што не може употребити. У целом старом и средњем веку нико није добио више електрвнитета него колико се може добитц на парчету ћилибара. ЈЈад се после дознало, да се још и друга тела могу наелектрисати, онда кад се протру већа тела , добиле су се и веће количине електрицитета. Да би дакле прикупили што више електрицнтета, људи измислише нарочите справе ц те справе зову се слектричне машине, а њима се доста велика количина статичног електрицитета може добити. Прву електричру машину — ако се тако може назватц једна велика лопта од сумпора— направиоје Ото Герик 1612. године. После њега направљене су електричне машине по другом плану, а све су опет давале електрицитет у след трења. Обична електрична машина изгледа овако: Један велики и доста дебео стаклен котур утврди се на једној осовини тако , да се може са осовином обртати. Тај стаклени кот-р у свом обртању таре се о кожне јастучиће и у след тога трења развија се у котуру положан електрицитет Тај се електрицитет нарочитом направом одведе из котура у једну металну куглу, која се зов екондуктор и ту се скупља. Што се плоча дуже окретањем таре, тим се све више скупља електрицитет у кондуктору, док се накупи онолико кодико хоћемо. Ако је котур, који се таре, већи,

онда се и у кондуктору накупи за кратко време толико електрицитета, да га више не смемо испразнити у наше тело. Са тако накупљеним електрицитетом могу се убијати ситније и крупније животиње. Највећа машина те врсге је она , што је направио Ван Марум 1789. године и која је, као што смо вндели, била изложена ове године на електричној изложби у излогу нидерландском. Осим поменутих машина те врсте, има још врло много других машина и справа , које све служе да скупе и нагомилају електрицитет до доста великих количина. Но поред свега тога оне су остале само кабинетске справе, које служе само за поједипе опите и доказе а никако за практичну употребу, а ево зашто. Еад прстом или чим другим додирнемо кондуктор какве електричне машине, ми смо из њега однели цео електрицитет, који се ту накупио. Ми не можемо са тих машина однети само половнну или четвртину накупљеног електрицитета , а остали део да остане и даље у кондуктору; једним додиром односимо све, тако да у кондуктору ие остапе ништа. Ако нам сад треба електрицитет за нов опит , онда морамо стаклени котур обртати по ново и исто толико дуго као и у првом случају, ако хоћемо да добијемо толику исту количину електрицитета. То је пак врло незгодно а пошто се мора употребити јака снага за окретање иоле већих електричних машина, електрицитет од трења или статички електрицитет није нашао готоио никакве примене у практици. 2. Хидроелектрични елементи Још кад смо говорили о волтином стубу, ми смо споменули како је Ђолта изнео још један начин како се може добити галванска струја, а да се не ређају нарови цинкени и сребрни растављени влажним комадом сукна. Он је предложио да се напуни чаша врућом водом или раствором соли, па да се у чашу замочи једна цинкена и једна сребрна нлоча, тако да се међу собом не додирују. Кад се тако преобрази волтин стуб , кад се сваки онај пар металних плочица овако замочи у чашу пуну вруће воде, онда се свака та чаша са својим паром металних плочица зове галвански или хидроелектрични елсменат, и први такав елеменат направио је као што знамо Волта. Доцније су и други правили разне елементе не узев плоче од сребра и цинка и врућу воду, него сасвим друге метале и течности, те тако постаде више врста. галванских елемената, који су према разном трошку око њих давали јачу нли слабију струју. Прва промена учпњена на Волтином елементу била је та, што је скупо сребро замењено јевтиним бакром и што је у место вруће воде узета вода заки-