Prosvetni glasnik

292

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

школа, требало је очекивати, да га изради потиуио како с научне, тако и с педагошке стране. Да видимо у колико је писац иснунио оба ова услова. Чим је писад узео на се тај велики и тежак задатак, да напише једно дело за наставнике основних школа, требало је да он има на првом месту у виду спрему целокупног броја наставника. Имајући у виду то, требало је да он изради бар један округ као угледну лекцију, не изостављајући ни једну педагошку ситницу. Округ је могао узети који му је год воља, или који му је најпознатији. Тиме ствар не би ништа губила. Свој иосао требало је да отпочпе са оиштином (ма да је писац могао претпостављати, да су то деца научила у II раз., али је требало да зна, да то многи наставници не умеју деци да покажу, п да то треба поновити у III раз.). Кад деца добро познаду општину, н.ен састав и њено уређење, онда треба прећи на срез, као чињеницу у државном уређењу састављену из више општина. Оно што има у срезу ; реке, брда, равнице, шуме п т. д. требало је упоредити са оним што је детету лознато из његове околине. Исто тако требало је упоредити срез и општину. За тим је требало показати дужности среске управе, а најглавније од тих дужности дају се лепо нреставити. Унознавши овако срез лако је прећи на суседне срезове у округу и из њих саставити ону већу подитичку чињеницу државног уређења, која се зове округ. Кад се већ пређе на округ, онда опет треба уиоредити срез са округом, реке, брда, равнице и т. д. на једном крају округа са онима на другом крају. Даље показати којим правцем теку једне а којим друге реке и за што. То исто учинити и са осталим, што спада у изучавање једнога округа као: упоређење варошица са општином (селом) и вароши са варошицама. За тим што је могуће боље преставити задатак свију окружних власги. Упознавши овако један округ, лако је ићи даље и упознавати се са осталим окрузима. Разуме се да ће сваки наставник обрадити свој округ, у коме му је школа, у свима појединостима угледајући се на онај округ који је у књизи обрађен. Л.ако је после, кад се округ изучи на горе изложени начин, казивати деци у томе и томе месту (селу или

варошици) има среска кућа за тај и тај срез; или у тој и тој вароши седе окружне власти за тај и тај округ, јер деца већ знају задатак и једних и других власти. Лако је после уиоређпвати све што се учило у једноме округу са оним, што се учило у другом округу. Писац дела: „Краљевина Србија." није се држао овога метода. Он је узео округе готово оним редом како су поређани у „ Кнежевини Срб/лји." И не само то, већ што је главно нисац се држао онога истог распореда. који је у „Кнежевини," изостављајући све оно, што је налазио за сувишпо. Тако дакле његовоје дело испало веома умањена и бледа слика „Ккежевине Србије," а познато је већ да слика ни у природној величини не може бити онако лепа као сам предмет, а камо ли онда кад је у минијатури. Но осем овога, што сам напред изложио као, главну педагошку замерку делу, које ми је дато на оцену, ,ја ћу још изнети неке замерке и то оним редом, како сам их побележио читајући дело. Овде напомињем само још то, да пнсац не чини нигде никаквих уноређења, већ врлђ често набраја само гола имена. Даље су замерке ово: Говорећи о реци Дунаву на послетку вели ово: „По Дунаву нлове многи пароброди." Па онда под заградом пита: „Штасу?" Сад је питање ко ће коме да каже. Ја мислим да је писац дужан одговор онима, којима је књигу намеиио. Иначе је питање, на што ће нм књига, у којој им није казато, како ће објаснити деци ову или оиу ствар. Кад је говорио о лековитим водама у округу београдском, он спомиње неке две воде у селу Вишњици и Калуђерици. Изгледа ми да је писац само хтео да потпуни рубрику а кад нема лековите воде, која бар има будућности, ако не вреди у садашњици, онда је ненраведно теретити дечије памћењесваком незнатном ситницом. Доцније ће се видети како је писац изоставио једну општеиознату лековиту воду. Историја Београда тако је кратка, сувопарна и утрпана голим именима владара и нароа,а, да је доиста грехота тиме теретити дечије памћење. Мени је овде тешко, а мислим да није ни место, да исписујем кратку историју ове вароши. На другом месту споменућу оно што мислим о историји ове и