Prosvetni glasnik

ЗЛПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТЛ

293

других вароши. — Помен гакола у Веограду доиста је иеметодски, јер је то набрајање годих имена, којима се само терети демије памћење без икаква разумевања. Ако ништа могдо се казати онолико, кодико има, чини ми се, у Земљопису г. Драгашевића, да је Богосдовија шкода, у којој се уче они, који хоће да буду свештеници; Академија шкода, у којој уче они, који хоће да буду оФицири и т. д. И ово је боље него года имена. Набрајајући шта има у варошици Гроцкој, писац помиње и парни млин. Да није питао: шта су пароброди, већ даје објаснио, он би сад дако објаснио и шта је парни мдин. Кад говори о аранђедовачкој киседој води он веди овако између остадога: „Пију је иарочито они, који су уиутарње бодесни. Она је киседа и има дејство на стомак." Само нека наставиик овако каже деци, па ће она депо разумети. Иисац у многим окрузима казује како на многим местима има руднога бдага, а често не казује ни каква блага, а камо ли место где га има. Ја мисдим, да је сувишно у једном шкодском деду, које је управо упутство за наставнике, номињати само нешто, а не казати га љуцки. Најбоље је узети она места. у којима има тодико руде, да она имај\ своје будућности, а сва друга никако и не иомињати. Ја не знам, на што је писцу овакав завршетак, кад говори о рудном бдагу у Руднику„Но за сада је тешко конати, јер нре новаца треба онет новаца." Чудо ми је како писац није помислио, да има наставника, који би ово од речи до речи казали деци, а она то зацело не би разумела. Као год при опису руднога бдага тако је исто писац грешио и при опису шума. Он прво набројн имена брда, па онда веди: „Гора обична; — друге дивљачи има обичне." Пди овако: „У овим нданинама гора је обична. Зверова опасних нема." — Писац је требао да сваку пданину и свако брдо опише за себе; да каже нодожај планине у окрз г гу и нравац којима се нротеже и даје ио ведичини упореди са другом познатом нданином, а упоређење је разуме се приближно истини; па онда да каже је ди обрасла шумом., и, ако хоће, каквом шумом. Оно његово даконско казивање нити је методски нити је пак из каква другог раздога оиравдано,

Исто тако није без замерке, нити је методски оправдано, што писац на неким местима помиње како има много старих градова и цркава а не нменује н не описује п један град иди цркву. Ако је каква старина достојна пам1)ења и номена, онда треба да кажем« деци и за што. Ако ди пак није онда не треба трошити речи узадуд. Но писац је у овоме погдеду и не досдедан. Он помиње, и у некодико описује кулу Тодора од Стали&а, Сврљиг, Град Равни и још некодике старине. Међу тим у већини округа о старинама ове врсте није бидо речи. Ако је баш хтео да просдави стадаћску куду, онда је то могао учинити песмом: „Женидба Тодора од Стадаћа," иди оном: „Смрт војводе Кајице," која има и у „Кнежевини" г. Милићевића. Говорећи о вароши Јагодини нисац овако веди: „Она је видела многе крваве бојеве у самој њој, а и многи српски непријатељи прешли су преко ње." Ја мисдим да се овако може рећи само у књизи, која је намењена нублицн. Ади у књизи, која је намењена осиовној шкоди никако. Тако исто при опису вароши Шанца писац завршује кратко овако : „Шабац је жива варош; чека је нанредак." То је све о Шапцу садашњем, а оно је друго све историја. Кодико иак вреди оно што је о садашњем Шанцу речено, ако наставпик не каже ништа више, дако је погодити. Ни мадо ми се не допада начин на који је изложена историја иојединих вароши и неких варошица. Сувише ми изгдеда сувопаран и дечијем памћењу непристуначан. Или историјске догађаје треба згодно надовезати уз бнографије дичности, иа их одатде преносити на места, иди иричати што нотнуније код појединих места. Овако нздагати веома кратко и сувопарно историју иојединих вароши чини ми се веома незгодно и за децу теретно. Међу тим писац је издажући историју иојединих вароши готово свуда цренебрегао да каже подожај, живот и напредак вароши у садашњици. Нити их упоређује по величини, ни цо депоти, нити казује правац и подожај једне према другој, нити даљину једне од друге, а томе свему има места. У потврду онога, што сам напред казао, да је нисац помињао неке лековите воде, које нити сада што вреде нити имају своје