Prosvetni glasnik
5
НЕКОЛНКО РЕЧИ О УПОРЕДНОЈ ГР,
Назив , уиоредна; филологија " осем сувишног придева, „уиоредна," није тачан још и за то, што нод речју „филологија " обично разумемо другу науку, о чијем ће се односу ирема науци ојезику доцније говорити. Најпосде, назив „упоредна граматика" иримеаивати на науку о језику у опште значи узимати „раг1ет рго 1о1о" (део место целога), јер „упоредна граматика" иди просто „граматика" значи само један део „науке о језику," која се бави не само једино граматичким но и другим нитањпма. Придев „упоредна" овде је тако исто са свим сувишан: свака је граматика упоредна; права научна граматика аекога језика може бити само једна, т. ј., с једне стране, индуктивна, а с друге — историјска и упоредна у најповијем смислу ове речи. Тако дакле, ако хоћемо науку, чиј је део „упоредна граматика индо - јевропских језика" да зовемо не по правцпма, које она узима у свом развнтку, не по неким, у њој вршенпм операцијама, него по нредмету иснитивања у спој њрговој потпуности, то ће онда, према речима „јестаственица," „природознанство" „ириродпица" — („наука о прпроди") најумеснији бити назив за науку, чиј је нредмет језик, просто: или исиитивање језика и говора људског уоиште, или „наука о језику " или „језикознанство" итд. ПЛ.И „ лингвистика," „глотологија," „глотика" итд. Оваки називи ништа не одлучују нанред> иего само иоказују нредмет, из чије се обдасти узимају научна нитања. У осталом наука се нека може назнвати, како је коме воља, и особито се може величати „упоредном," само треба знати да поређење овде пије циљ, него само једно од средстава, и да оио није изузетна својина науке о језику, него заједничко имање свију наука без изузетка. Наука се о језику нре свега делн па чисту п иримењену. Чиста се занима нитањима чисто лингвистичким т. ј. она испитује језике, и на основу почесних иснитивања ирани оишге изводе; нримењена нак — иримењује ресултате чистог језикознанстиа на питања из области других наука (митологије, бтно- \ граФије, етнопчшје, доисторнске историје,
МАТИЦИ НПДО-ЈЕВРОПСКНХ ЈЕЗИКЛ
културе и т. Д.) — Чисту 'науку о језику можемо цепати на два дела: 1., аозитивну и 2., трансценденталну. Иозитивна се наука о језику задржава на изводима из Факата, испптивању приступних; трансцендентална се лаћа таквих нитања, која стоје управо иза грапица стварпости исиитпвању прпступне, и која се могу расправљати поглавито само теориски и иомоћу аналогног извођења пресуда. Овамо долааи, између осталог, питање о пореклу језика људскога и др. Али , ма да су ова питања трансцендентална, тнчу се т. ј. Факата, које не можемо ни разматрати ни оверавати, опет — метод мора бити позитиван. Неки лингвисти сасвим избацују из области липгвистике или науке о језнку слична питања, п сва их остављају на расправу гако звапим језиковпнм Философима, и ови опет, са своје стране, присвајају себи област, на коју им њихова позитивна знања не дају ни најмањег права. По моме мишљењу, фнлосоФија језика без темељног знања резултата иозитивне науке о језику никако не може стајати као озбиљна наука , него само као пресипање , из пустог у нразно , . илити као црнјатпо провођење времепа: исто онако, као што се натур — философ без темељног знања цриродних наука никако "не мозке рачунати озбиљан наученик. Тим се оиет ни у колико мање- не може одрицати да, као и у другим областима људске радљивости, тако и у науци о језику , стоји нодела рада, н да се једпи лингвисти занимају ноглавито иозитивним делом своје науке, а други — ноглавито делом трансценденталппм. Наравно, није немогућпо: здружити усеби зпање философово с темељпим зпањем позитивне науке о језику. Ирви , а с тим и основни ц најзнатнији део, науке о језику чипи „ иозитивна [наука о језику, која се цена на два одељења: 1., Граматику и 2., Систематику илц класификацију језика. Граматика је свестрана анализа саставних делова људскога језика или језика; систематика се бави уређивагг.ем језика, као иедељивнх целина но њиховим знацима за разлику и но њиховом геиетичком, цравом сродству, (Настаииће се)