Prosvetni glasnik

Са највећом п] едосторожногаћу био је направљен нлан за убиство ти]>ана и одређен дан н сахат за нзвргаење нлана. Једне недеље носле подне, кад је на улицн било ^оета мирно, а у великим кућама одмарали с у се и сами служитељи у њиховим с< бала, јуриуше 18 завереника, а пред њима беше Хереда^ на улицу вичући гласно: „да живи дуго краљ, а нека умре тиран! Они продреше у налату памесникову. Пизаро је баш тада устао од стола и још се разговараше са неким пријатељима, кад слуга ујури унутра и ноказа на заверенике. „Закључај врата" викну Пизаро једндм офицнру. Али овај је био већ изгубио главу. Кад је чуо заверенике да долазе, он им изађе на сусрет и запита их шта хоће. Једап ударац мачем кроз тело био је од-

говор. Еад опи продрегае унутра неки поскакаше кроз прозор, а други се склонигае са Пизаром у једну собу. Овде се отпоче једна жесгока борба. Стари Пизаро загатићавао је улазак са мачем и галемом и борио се са свом жестином једног младвћа. „Утегаите се другови", викну он, „нагаих има јога доста да ове издајнике казпе." На послетку носле дуже борбе паде његов брат п >ред њега. По том гогибоше његови пратиоци и најпосле оп сам, уморен и готово без душе доби смртпи ударац у гушу. Његова смрт била је достојна његовог живота. Он подлеже суровој сили и нико не пусти сузе за њим, јер н он сам никад није никога жалио. (Наставиће сеЈ

БЕхДЕШ^Е О ПРОС Државни издаци за наставу у ЈеврОПИ. — Но Пфајферовом иајиопијем ерачунавању стоје опако : Пореска гдава нлаћа марака : Швајцарска (кантон циришки) 5-10. Виртемберг 3'32. Баварска 2-73. Сакеонска 2*71. Еиглеска и Прска 1-95. Иелгија 1-62. Прајска Г53. Француска 1-20. Лустрнја (Цислајтанија) Г / 2. Пталија 0'84. Русија 0*53. Угарска 0*51. — Ови су бројевн извапредно поуши. Они су дивиа нотврда, да се најбоље рентира онај новац, којн се уложи у образовање народно. Што који парод издаје више на образовање, у толнко више добива на знању , ипдустрији , ра1)Свшш, богаству, и сиази, и тим ће се нре успсти н) врхуица кулгурног.

Колико траје похо^ење школе у разНИМ Државама у ЈеврОПИ. — У Пталији 4 годиие, од 5—9. — У Прланду 4, од 0— 10; свако дете мора годишње најмање 150 пута походнти школу. — У Холандији 0; од 6—12; не постоји обавезна, принудна настава. — У Белгији је као год и у Холапдији- — У Швајцарској разно је; Цирншки је кантон као мустра, и ту траје рок носете школе 6 год., од 6 — 12, а по том 3 годиие у повторној школи, 2 пут нвдељио по 4 сага пастава обавозна. — У Аустрији узакои.ено је 8 годнна, али у ствари траје само 6. — У Француској 7 год., од 0—13; не постоји принудпа иастава. — У Енглеској јо школовање младежи ствар поро-

ЗЕТИ И ШЦр^ЛАМА дична, но инак је дозвољено опш гниама, којо хоК е да могу завести обавезну насгаву, у року од 5 до 13 годииа. — У Швадскиј 5 и 7 година, од 7 илн 9 па до 14; дозвољепо је и раније отпуштање из школе, ако је успех постпгпут. — У Порвсшкој 8 година, од 7 —15. — У Шаанији 2 (!) године, од 6 — 8. У Нсмачкој 8 година строго, са обавезпом ндставом; од 0 — 14 година.

Пољопривредна продужш- настава у Аустрији. — По пајновнјем извешћу, који је издало на јавпост мшшстарство за земљорадњу постојало је у гид. 1 884 у Аустријн 588 ироду.жних иољоиривјшдних Шко ш , са 7 54 учегеЛ )а, н 14211 ученика; а годпие 1 883 било је 513 школа, а 7 04 учитеља и 13.180 ученика. — У обалскнм областима је пајвпше увећап број ових школа (од 108 иа 15 5), па онда у Тиролу (од 18 на 4 7), у Доњој Аусгрији, н Буковнпи; у неким другим областима број се смањио. — Јако пада у очи, да је број ових школа врло мален у Галицпји (7), Шлезнјн (2), Чешкој (18), Моравској (20), — Пољоиривредних библиотека било је 8 37, са 5 4.000 свезака, од којих беху 540 у евези са иародњом основном школом (наша нижа осн. школа). До краја деиембра 1 88 4 стнгло је од 5 52 библиотеке пзвештај о дејству тих библиотока, пз којих се види, да. је 1 883. годпне из њпх узето 29,000 свезака на читање, што долази на сваку библиотеку