Prosvetni glasnik, Mar 15, 1886, page 35

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

195

Додатак. Овде ће, мисдим, бити умесно да наведем, истина кратку, али доста знатну, рецензију овога чланка, коју је написао наш чувени филолог и лингвист, сада проФесор нетроградског университега, Ватрослав ЈагиК у свом » АгсМу — у !иг з1ау1зсће РћИокдхе", VI Вапс1, стр. 291. Она гласн: „Писац овде детаљно ирецизује задатке и циљеве „Уноредне науке о језику", и с нослом се његовим можемо сложитп у толико више, што видимо да се у њему износи оно, што је данас готово свуда примљено. — КласиФикацију словенских језика не могу писцу одобрити, кад он два лужичка дијадекта рачуна у лешку групу (пољски, кашупски, полапски). Који су то „најглавиији карактеристични знаци најстаријег порекла*, што говоре за такву једноставну групу? — За ме је под нитањем и подела групе југословенске (изузимајући бугарски језик) на говоре:

„српско-хрватски , „словенски" и „резЈански". Ко познаје особитости чакавског дијалекта на неким острвима јадранског мора, тај ће тешко одобрити тројну поделу пишчеву: или два или више од три — само је ова алтернатива могућна. А да ли баш у словепачком има највише дијалекатских нијанаса — не знам, јер не познајем говоре бугарске; словеначки се пак тиме одликује, што је већ до сад дијалекатски са свим основио испитан, у чем су заслуге нишчеве опште познате. « Нека би се- слично томе детаљно испитали и остали југословенски дијалекти; сад већ нема у томе никакве опасности за литерарно јединство." Из рецензије се види шта је поглавито у нашега нисца непоуздано, а на то сам читаоца упутио још напред у самоме чланку. Крагујевац, 1883. Р' ?•

ВДОПИТАЊЕ К Д 0 НДУКД

од

Алекоандра Вена■ ГЛАВА СЕДМА психолошка поступност у предметжма.

(Наставак)

У нрошлој глави била нам је цељ, да објаснимо постунност и род којнм ее снаге и способностн једна за другом развијају, без обзира на нримљене утиске. Сад морамо разгледати и ноетунност у самим утисцима према њиховој зависности. Узмимо језик. У њему је ноступност овака: 1) артикулација гласова; 2) Везивање гласова у речи, и 3) везивање речи у говор. Тим истим простим путем иде и наше схваћање конкретнога света: ми ночињемо са свим простим, елементарним облацима, бојама, предметима и погледима, па онда прелазимо на најнростије њихове комбинације, па тек после улазимо у све више и сложеније. Ни на једној тачци нема какога прекида или скретања. То исто важи и за механичке вештине. Време почетка

зависи од нашег развића; али, кад се већ једном почне, онда цео ток у раду иде по закону аналитичког напредовања. При томе се може лако ногрешити, ако ее покуша, да ее сувише брзо напред иде, т. ј. ако се нешто предузме, док није савладано и усвојено оно, што томе служи као припрема. Л.ек је томе лако погодити; он ее састоји у томе, да се не чека на сноеобност, него да се она брижљиво вежба и усавршава. Код машинерија ми почињемо са нојединим саставним деловима, па онда прелазимо на целину. Па и анатом, при описивању човековог тела, почиње са костуром, па онда прелази на мишиће, утробу итд. Ако у опште има какога изузетка у овом сталном и непрекидном напредовању, онда је он у оном прелазу од конкретнога ап25 *