Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

195

Додатак. Овде ће, мисдим, бити умесно да наведем, истина кратку, али доста знатну, рецензију овога чланка, коју је написао наш чувени филолог и лингвист, сада проФесор нетроградског университега, Ватрослав ЈагиК у свом » АгсМу — у !иг з1ау1зсће РћИокдхе", VI Вапс1, стр. 291. Она гласн: „Писац овде детаљно ирецизује задатке и циљеве „Уноредне науке о језику", и с нослом се његовим можемо сложитп у толико више, што видимо да се у њему износи оно, што је данас готово свуда примљено. — КласиФикацију словенских језика не могу писцу одобрити, кад он два лужичка дијадекта рачуна у лешку групу (пољски, кашупски, полапски). Који су то „најглавиији карактеристични знаци најстаријег порекла*, што говоре за такву једноставну групу? — За ме је под нитањем и подела групе југословенске (изузимајући бугарски језик) на говоре:

„српско-хрватски , „словенски" и „резЈански". Ко познаје особитости чакавског дијалекта на неким острвима јадранског мора, тај ће тешко одобрити тројну поделу пишчеву: или два или више од три — само је ова алтернатива могућна. А да ли баш у словепачком има највише дијалекатских нијанаса — не знам, јер не познајем говоре бугарске; словеначки се пак тиме одликује, што је већ до сад дијалекатски са свим основио испитан, у чем су заслуге нишчеве опште познате. « Нека би се- слично томе детаљно испитали и остали југословенски дијалекти; сад већ нема у томе никакве опасности за литерарно јединство." Из рецензије се види шта је поглавито у нашега нисца непоуздано, а на то сам читаоца упутио још напред у самоме чланку. Крагујевац, 1883. Р' ?•

ВДОПИТАЊЕ К Д 0 НДУКД

од

Алекоандра Вена■ ГЛАВА СЕДМА психолошка поступност у предметжма.

(Наставак)

У нрошлој глави била нам је цељ, да објаснимо постунност и род којнм ее снаге и способностн једна за другом развијају, без обзира на нримљене утиске. Сад морамо разгледати и ноетунност у самим утисцима према њиховој зависности. Узмимо језик. У њему је ноступност овака: 1) артикулација гласова; 2) Везивање гласова у речи, и 3) везивање речи у говор. Тим истим простим путем иде и наше схваћање конкретнога света: ми ночињемо са свим простим, елементарним облацима, бојама, предметима и погледима, па онда прелазимо на најнростије њихове комбинације, па тек после улазимо у све више и сложеније. Ни на једној тачци нема какога прекида или скретања. То исто важи и за механичке вештине. Време почетка

зависи од нашег развића; али, кад се већ једном почне, онда цео ток у раду иде по закону аналитичког напредовања. При томе се може лако ногрешити, ако ее покуша, да ее сувише брзо напред иде, т. ј. ако се нешто предузме, док није савладано и усвојено оно, што томе служи као припрема. Л.ек је томе лако погодити; он ее састоји у томе, да се не чека на сноеобност, него да се она брижљиво вежба и усавршава. Код машинерија ми почињемо са нојединим саставним деловима, па онда прелазимо на целину. Па и анатом, при описивању човековог тела, почиње са костуром, па онда прелази на мишиће, утробу итд. Ако у опште има какога изузетка у овом сталном и непрекидном напредовању, онда је он у оном прелазу од конкретнога ап25 *