Prosvetni glasnik

аух нлстлве и влсј1итлк .А

4 92

иредиета, који су речима означени. Ако пажња треба да се обрати и на лрави смисао нредмета, онда то је умесно само у тодико и с том цељи, да би се духовно напрезање умањило, јер тиме постаје цео рад занимљивији. У овагсим приликама могу се додирнути узгред разна осећања: наклоност, задивљавање, осећање снаге, злоба; и у колико се ово учини, треба увек да је свезано с моралном поуком. Али и сама морална поука мора се изоставити, ако се њоме дух учеников заморава. Мале при чице, које се односе на мачке и псе, на децу, њихове игре и томе сличне ствари, или којима се развија љубав према другим људима и осећање саучегаћа према невољнима и помагање другима у нужди — свима таким причицама и представљањем хоће да се утиче на дечија осећања и да им се да црилике за рад ; а нарочито да се побуђуј е оно пријатно осећање: да се некоме нешго може да учини. И у овоме дете добијекао неку награду за онај труд, што га мора да уложи на учење читања. Али све ове ствари по себи немају скоро никаке вредности ; па и саме мале песмице и најдетињастијег садржаја, немају толико вредности, да би их требало на памет научити, сем ако би се

узело да би то могло послужити и за будући родитељски позив. У првој години учења читања или још и дуже, материју за чутање треба узимати само из оних ствари, које су деци већ познате, а негато и усмено саонгатавати, и на тај начин гаирити њихово знање. Међу тим доцније ће доћи време, кад читање књиге неће бити само једно средство за учење читања, него ће служити и као средство за поучавање. И овај је ирелаз један кратичнн моменат, моменат кад се улази у другу ошеру и рад, и ако се то јога раније неспазно припрема и вргаи. Због тога се ова ситуација мора пмати строго на уму и морају се сви главни услови добро разумети од којих је успех зависан. Јога при претресању поступности у предметима, ја сам додирнуо и оно питање о нрироди и реду лекција, које треба да упознаду ученика са спољњим околним светом и том приликом споменуте су и тегакоће, које се у томе раду јављају. Доспевгаи овде, ми можемо ово питање узети у ужем смислу и тако тачније разложити : које су ствари за овај рад неподесне или иначе ненотребне и како се ми можемо од њих најбоље саЧЈВаТИ. (Наставиће се)

ДУХ НАСТАБЕ И ВАСПИТАЊА у Србији од год. 1870. до 1882. По иовештајима изасланичким и другим иаворима Напиоао Ј. Миодрагови-к

(Н а с т а в а к)

[Ми смо до сад узимали наставу добру, где се разуме и мисли, где дакле ради мождана кора; па нам опет тако упоређење излази, кад је споредимо с васпитањем. А кад је настава механичиа, без разумевања и миш-

љења, онда ту не ради ни ч цела мождана кора. Јер њој се врше умне и логичне операције, а механизам то није. Он је?'само у толико умна радња, у колико нешто има само да се заиамти, а то су сдова, цифре, |речи и ред