Prosvetni glasnik

ДУХ НАСТЛВЕ

И ВАСПИТАЊА

493

њин. Овда раде само два до три места у | мозгу и кори његовој. Па ни то нема никаке вредиости. Јер памтити предмете, и појаве, и ред њин у природи, то има смисла. Тиме се дух богати, и он ће из тога кад тад створити логику и идеје. Али памтити шаре, циФре и речи, без разумевања њинога, без онога што оне означују, то нема никаке вредности јер дух не може одатле направити никаке логичке везе, нити створити каку год идеју. Из тога се може видети, колико је то зло мехапизам у настави, већ куд и камо од саме насгаве без васпитања]. За то се ето и вели: свака настава треба и да васпитава. И онај, који је први то рекао, он је први опазио важност тела за дух и зависност духовних радња од телесних, зависност системе нерване од осталога тела и свих спољних материја, које утичу на њега. Тај је иојмио, да кажемо онштије значају Физологије у Психологпји. Психо логија теолошка и метаФизичка никад не би дошле до овога; јер оне сматрају дух као неки ветар одвојен и независан од тела који се може „усавршаватп" и за себе, и без тела, па живети и после тела. Код такога гледишта „грешно" тело се може и мучити, те да се „искра божија" „очишћа", и спреми за „рај" на „ономе свету" и „живот вечни". ту, без сумње, пада свако васпитање. А иастава ће ту чинити све друго, само неће, и не може, васаитавати. Сад прелазимо на васпптање наше. Пошто смо видели како је настава, ми можемо и . унапред знати у млогоме како је она и васпитавала, и како је васпитање било уопште у нашој основној школи, Али ћемо опет, као што смо споменули, разгледати колико можемо тачније и ову страну, јер то није само за основне школе важно, већ и за све остале, и за цео наш живот, који из њих и нреко њих добија своје васпитање и интелигенцију своју, а преко тога и од тога и облик свој, и сав свој културни прогрес. * ,Кад погледам пак на чисто васиитни део и рад наших школа, онда ми се чини као да још мање можемо бити задовољни. Врло је често испод сваке критиве горе у школи

него ван школе. Има примера, да су учитељи и у том погледу чинили су све што се је могло, алп их има врло млого који су то јако занемарили а доста који сматрају да то и није њихова главна дужност, него само учити децу књизи. Нада је била да ће учитељке по мушким школама у овом погледу много доиринети, али је нада остала нада, далеко од деда тако, да је у њиховим школама често већа нечистоћа, већи перед на кратко: права пустош. Ирави патриота да се заплаче, кад види како су деца дивља, прљава, по варошицама п варошима још и неучтива, дрска и безобразна. Нити седе као што се седи, нити гледају као што се гледа руком, оком, главом, ногом, целим телом управљају и крећу онако, како само ружније и одвратније бити може. А одело нечист и аљкавост, неирихваћено, незапетљано, неочишћено; глава неуљуђена, неочешљана лице неумивено и т. д". Тако вели изасланик за емедеревски, крагујевачки и крушевачки округ 1879 г. Остали изасланициза ову годину п не помињу васпитање у школи. Један од изасланика за варош Београд идуће годиве каже: „Слабо је ишдо и васпатање уз наставу. Изгдеда као да је само маса знања цељ учења у основној шкоди, На васпитну страну наставе, мало се назило.... На ввспитну страну наставе, требало је обраћати већу пажњу. Тек васпитном насгавом основна школа јекадра да постигне своју велику мисију". — Изасланик крајинскога округа вели „На васнитној страни наставе заља млого радити. Истина она стоји у свези са науком па мира упоредно ићи и њено папредовање док човек не зна због чега ваља да буде опран, чист. и т. д. дотле он неће те радње ни да врши. Али сами учитељи веома млого својим животом дају рђав пример. Јер садању чистоћу учитељскпх станова, учионице в остале шк. околине извршиле су оиштине у очи прегледа по заповести, а најчешће по молби учитељевој, да би чистоћа утицала на оцену рада" Изасланик рудничког округа вели : „На реду је сада да пређем на васпитни део у нашпм школама који је исто толико важан, као и наука. Могу толико рећи да се опажа приметна разлика у понаша:ву између варошке и сеоске деце. Сеоска деца су више мирнија, послушнија, наивна, склона