Prosvetni glasnik

495

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

(Наставак)

IV

(Непг1 МагИп, ШаМге (1е Ргаисе рори1а1ге; — Ои1го1, Шбкохге <1е Ггапсе, гасоп1ее а тев реШ;з-епГап1 ;8; — Оигиу V. Шб1;01ге с!е Ггапсе; — А. Каткаиа, Шз1о1ге <1е 1а стПзаИоп Јгап5а18е). На реду је последњи одсев ових наших бележака. Као што смо и у пређашњима радидп, и овде ћемо најире проговориги нешто о самоме писцу, о којега делу хоћемо да говоримо. Писац најновијега дела о истораји цивилизације у Француској, г. АлФред Рамбо, сад је проФесор у Гаси11е (1ез 1еигез у Паризу. И он је учио Есо1е поппа1е, проФесорску школу за средњу наставу, из које је изишао и Дириј, по том је као доктор књижевности (Бос1еигез-1еМге8) био репетитор у познатој Француској школи Есо1е (1ез ћаи^ез ЕШ(1е8 с којом би се могао уиоредити Филолошко -историјски Факултетјевропских университета, ношто у Француској јошнема университета по Форми средње Европе. Одатле је А. Рамбо отишао за проФесора у Филолошко -историјски (<1ез 1еигез) Факултет у Нансију. Кад је један пут познати Жил Фери постао министар просвете, узео је А. Рамбо-а за свога начелника, и исти је, после с тога места заједно са својим министром одступивши, постао проФесором у Паризу. Још као репегитор у школи <1ез Наи^ез Е*ис1е8 он је стунио на поље историографије делом V етргге дгес аи сИхг^те аГШе. Сопа^апИп РогрћугодбпИе РаН$ 1810. (Грчко царство у десетом веку. Костантин Порфирогенит). То је дело и за нас знатно, пошто ми са својом народном прошлошћу долазимо у круг византијске цивилизације, а у томе се делу о једном од најзнатнијцх представника те цивилизације говори. Томе делу, пошто је изашло, досуђена је (по тамошњем обичају) награда Француске академије наука. После тога је издао веће дело 0 владању француском у Нсмачкој (Еа ДоштаНоп 1'1'апда1зе еп ЛПетацпе), у две књиге, од којих у првој говори о Французима на Рајни од 1792 до 1884, где је реч

о конвенцији закљученој у Мајнцу, о републици с леве стране Рајне, о организацији департмана на Рајни. Та је књига дочекала већ три издања, што у Француској увек значи уснех. У другој књизи истих студија која је такође већ дочекала два издања, говори о Немачкој иод Наиолеоном 1, и у њој је реч о конФедерацији рајнској, о краљевини ВестФалији, о великим војводипама Француским од Берга и Франкфурта (1804—1811.). После ових студија писац се бацио на страну руске књижевности и историје, походивши у 1874 лично Русију, где се и на археолошком конгресу у Кијеву задржавао. Плод тих студија најпре је Ниваге ергдие, е1ис1е 8иг 1еа сћап^ 1опа ћ <!гоГдие& с1е 1а Пиазге. (Епска Русија. Студија о руским јуначким песмама). Рат 1816, па онда две годиае за тпм : ' ШаШге Ае 1а Кише Аеригз 1еа оНдгпеа јиа^а Vапп&е 1811. РаНз 1818. (Псторија Русије од почетка па до годпне 1877), која чини део Диријевог Зборника опште историје и коју смо горе поменули. Већ прво дело о јуначким песмама руским донело му је признање од странеРусије у избору на почасно чланство царске академије наука у Ст. Петербургу. Сврх тога дело о Историји Русије донесе му опет награду Француске академије наука. А до данас је дочекало већ треће издање. И сами су му Руси учинили највећу част, иреведавши га на свој језик. Из тога се најбоље впди, колико је писац свој предмет савладао. Ситније послове које је радио прећи ћемо не сномињући. У горњим нословима види се, како је писац основно и с тачним појнмањем радио. Ништа природније н лепше, пего па основу студија о византинизму ући у нзучавање какве год исгоријске гране православних источних народа, који у област византијске цивилизације улазе. Наш нисац је ирво изучавао време Константина Порфирогенпта, па је с те основе ушао у изучавање руских одношаја. После тога се вратио натраг у своју домовину, и као нлод дужега рада ту видимо где из његова пера истиче наведено дело о „Историји цивилизације у Фринцуској".