Prosvetni glasnik

494

Дух М аставе и васпитања

на сваки ред, који се може желети у шкоди | само ако је и наставникјош на свом месту. ! Ред и чистота у школама, које сам ја походио бар за време мог прпсуства, беше на свом месту.... Као што је познато, руднички је округ скоро сав брдовит. Села су раштркана што чини, да су деца принуђена да путују сат и два места да дођу шкоди. Потребна пли нужда нагони их, да себи доносе хране и да у школи станују. Ово борављење деце и то у овим школама, каке су у овом крају, посве је убитачно. Школске су зграде млого старе трошне и спале а понајчешће и влажне. Често у собама које нису веће од шест метара у дужину, а толико и у ширину, мрачним, сниским, а при том и влажним, борави зими по тридесеторо и више нејаке деце. Какав је ваздух у овим собама излишно је о томе и да говорим. А шта да кажем о храни дечијој, која се своди на проју, и то лети највише плесњпву, нешто мало тврда устајала сира и лука. С каким осећањем и болом у души својој посматрао сам дечије станове и њихову храну. Није ми чудо, што сам наилазио у школама планииску децу кржљаву, бледа лица, без икаке младачке живости. Па још кад се томе дода, да деца често зими мрзну у овим собама због нехатости и неуређености општина и потребног надзора полициских власти, немајући у хладној соби ни најнужније покривке — онда можете представити... какав је положај деце која се уче у овим школама, п родитеља, који су принуђени по закону да дају своју децу у школу, па најзад п наставника, који ради у овакој жалосној школи... Поред других сметња раду школском, као неуредног долажења деце и др. млого је доприпела и болест, те услед тога је на више места сведен број деце на најмању меру, а негде је рад сасвим био и прекпнут.. Шарлах, богиње и срдобоља, прилепљиве болести, владале су у овом крају, и услед тога и школе су морале трпети". Изаслапик за округ крушевачки вели: „Ученици, који ноћују у школи, спавају, где их је мање, на општим креветима а где их је млого, онда и на поду. Храна

им је у опште врло слаба. Кад је пост једу хлеба и лука, и ретко кад скухају пасуља. У мрсне дане једу хлеба и сира, где где и сланине. Сву храну доносе им укућани њини свакога 4 или 5 дана. Ниједна школа нема термометра ни вентила, Скоро ни једна није одавно кречена. Негде су учитељи сами кречили",.. Изасланик пиротски вели „Већи део наставника нема ни појма о васпитној настави, по томе је чпсто васпигна страна наставе јако занемарена у већини школа. Може се слободно казати, да се цељ народне школе није ни с места помакла, и ако основна школа већ од толико година живи животом, из кога се могао и требао да развије лепши изглед за потпуније и паметније образовање и васпитање народњег подмлатка. Ако се изузме неколико школа, све остале живе и раде онако, као што су биле, кад смо и ми сами кроз њих пролазили ; а тога се времена сваки од нас живо сећа".. Изаславик јагодински вели : „Што се васпитног дела тпче, он је у опште занемарен, нарочито по варошима". Шта видимо из свих ових извештаја? Прво, видимо, да велика већпна изасланика није ни обратила никаку пажњу на васпитну страну. Друго, видимо, да и ова мањипа изасланика, која је обратила пажњу, свага васпитање врло разно. Тако, докле га један гледа у прљавости и неопранштиии, други га тражи у учтивости, и углађености итд. Треће, видимо, да је у главноме и ова мањина посматрала само споља, врло мало или нимало није улазила у суштину саме ове сграпе васпитне а скоро ниједан није ишао даље из школе. Четврто, видимо, да у овоме на шта су обратили пажњу, сви се слажу у томе: да васпитањем млого лошије стоји него с наставом. А врло је карактеристично оно, што први изасланик вели, да млоги учитељи сматрају, да им то и није дужност, и оно, што изасланик руднички вели, да се он нимало не чуди, што је у школама наилазио планинску децу „без икаке младачке живости" У Дицу. (Наставиће се)