Prosvetni glasnik

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

101

књизи. обележена, онда ће ученик од њих имати у толиео веће користи, гато ће на тај начин и он суделовати у раду. Испрва је се држање испита сматрало као један део наставе, и тада је било главно питање колико и каквог испитивања треба да буде свезано са усменим предавањима и под каким околностима може бити умесно, да се овака предавања држе без вкаквог испитивања, као што је то уобичајено на немачким университетима и на неким другим местима. На иснитима, који су иредузимани на завршетку курса, давата су само питања слична онима, која су стављана за време саме наставе, а из одговора на њих трзбало је да се види, да ли су ученици доисга стално заиамтили све оно, штоимје пре тога по мало из дана у дан предавано. На основу таких испита давата су сведочанства, награде н квалиФикације.

Садањим системом, ио коме се за важпа места у државној служби треба да докаже способност иснитом, дата је нова важност методама по којима се ови испити држе, и цео предмет је потчињен вигае пута строгој контроли. Али, ако ми хоћемо ову ствар из темеља да исиитамо, онда морамо три тачке у евези решити: 1) Кој и предмети дају најбољу основу за интелектуалну снагу ?, 2) како њих треба иредавати ? и 3) какав треба да буде иснит из њих ? Предмет, који додирује прву тачку још није ни у ком погледу решен, и ја сам у претходноме покугаао да га осветлим у колико год сам могао. Друго је питање јога онгаирније иретресено у овоме деду (књизи), а у треће ја се овде нећу уаугатати. Оно је ту скоро врло онширно расправљено у књизи. „Какви треба да буду кепити као средство избора" од Непгу ^аЊат-а. ће се)

ШКОЛЕ 3А ОБРАЗОБАЊЕ СЛЕПИХ

ј^НГЧЛЕСКА

Радионице и друштва за слепе Слепачке радионице у Енгдеској, а тако и У ДРугим земл.ама — служе у неколико као допуна за сленачке школе, које не воде нпкаквог даљег рачуна о шкодованом слепЦу, пошто овај добије образовање ц изађе из школе. Већ је наиоменуто, да такви слепци често западну у неповољне прилике, било услед оскудице у раду или због домаћих и Других незгода, и онда не могу да раде онај занат, којп су у школи научили. Сад ако не буде никакве помоћи, којом би се такав слепац избавио из тих ненрилика, онда се лако може десити, да он буде принуђени да проси. Ту онда пропада све оео образовање, које М У је школа дала. Услед тога се појавила

(Наставак) потреба за нарочите радионпце, у које слеп може ступити одмах по свршетку свога образовања, плн и доцније, по што је као самосталан мајстор радио свој занат, ако га прилике принуде. И у овим радионицама, као и у оним које стоје у свези са школом, слепи добијају како материјал тако и алат за рад, а сем тога и за продају израђеннх предмета стара се сама управа радионице. Слеп има само да ради, и тај му се рад редовно плаћа. Колико ће се и да ли ће се продати оно, што он изради, то се њега пи мало не тиче; о томе се брине управа радионице, Цељ је оваким радионицама једино та, да се слепоме створи прилика да мсже радити у школи изучепи занат, и ирема томе су сви шпекулативни обзири искључени. Слепога нико не