Prosvetni glasnik

606

илука 0 бп.1.пом ткли.у

су или равне плп брадавичасто испупчене. Сиољни су им зчдови само нешто мало јаче задебљали но упутрашњи, али су увек нокривени врло њежном кутикулом; која се обично лепо распознаје. Младе епителијалне ћелице садрже једро и протоплазму; кад су пак развијене, у њима се налази мадо осгатака од протоплазме иувек безбојни или обојени ћелични сое , а чвретих делића ретко кад има. Стоме, које се увек налазе код друге врсте просте покожиде (епидерма), у епителу су врдо ретке. Епител често нема пи длака, Епителијалне ћелице врло многих епитела имају све нотиуно један облпк, што је врло редак случај код ткања у онште. Оне належу потпуно једна на другу, не образујући никакве интерцелуларе. Но у најновије време Хпдер је опазио да и пзмеђу еиителијалних ћелица има интерцелулара. Али у овим сдучајевима кутикула представља непрекидну целину, затварајући споља те интерцелуларе. б) Епидерм. Епидерм покрнва надземне вегетацпоне органе: лишће. (до краја његовог живота) и стабло с гранама (обично у првој вегетационој периоди. Ово је ткање веома много стручно. Врло ретко да се састојп пз елемената, једнаких по облвку долази с једне страпе отуда, што се у овом ткању налазе стоме и длаке, а с друге стране огуда, што су саме еиидермне ћелице разлпчитог облика. Облик епидермних ћелица у поиречном пресеку готово је увек правоугаоник или квадрат, јер су спољашњи и унутрашњи (доњи) зид паралелни међу собом, а бочни зидови граде са њима праве углове, — већином су дакле иљоснатог облнка; ређе су призме, иоложено управно на иовршини. Кад се гледају по површини, онда показују велику многостручност. Код органа, који расту јако у ДЈЖИну (корен, интернодије на стаблу, лугачко лишће у .Чоиос1оу1е<1опа) налазе се у уздужном правцу тих органа и често су у том правцу неколико пута дуже но шире; а на швроким лисним иовршинама не простиру се ни у каквом одређеиом нравцу, већ су више плп мање полигоналие а често врло неправилног облика: зидови су им таласасто

извијепи, понекада тако јако да једна ћелица обухвата већим делом другу ћелицу, не образујући никакве интерцелуларе. Епидермне ћелице садржавају у почетку протогглазму са јасно одвојеним ћедичндм једром ; доцније се протоплазма умањи и ћелице се испуне бистрим ћеличним соком.У њима се често налази хлороФил али у малој колпчини. По некада се само налазе велика стационарна ХлороФилна зрнца, као н. пр. у епидермиим ћелицама пааратовог лишћа, многвх Рћапего§ат-а, које усиевају у ладовини, даље код миогих зелених органа који живе у води и т. д. Често се у њима налазе и крастали. Епидермне ћелице (ово вреди и за сложену покожицу) садрже, ирема елементарним органима свнју других ткања, највећу количину мпнералних састојака, који се налазе од чести у кембрани, а од чести у ћеличном садржају. Тако, ако су механички излолују ткања у 8оНс1а§о сапас1еп818 и засебно сагоре: то се добива: за кожно ткање . . . 10. 5Ј °/ о пенела » основно „ . . . . 3. 90 °/ 0 „ „ врвачно ..... 4. 01 °/ 0 Кутикула. Енидермне ћелице одликују се тиме, што је прва сиољна ламела њихових мембрана кутикуларисана и под имеиом кутикуле представља непрекидну опну, која прелази нреко свију ћелица и њихових додирних места. Кутикулипа сунстанца разликује се од целулозе, тако н пр. јако ирелама еветлост, раствара се у алкалијама, а не раствара се у концентрисаној сумпорпој киселини, те се помоћу ње може одвојити: најважније је пак њено својство, што тешко проиушта воду. Кутикула је разне дебљине. На корену и бнљпим деловима , који живе испод воде, необцчпо је танка инепосредно покрива унутрашњу ламелу спољашњег зида. На иадземиим органима дебља је, а нарочпто је дебела у лишћа и изданака, који треба да су јаче заштићенп од пспаравања ћелпчнпх сокова, н. пр. у лишћа зимзелених биљака и биљака са дебелим сочним дишћем (Са(;си8, А1ое итд.). Често је кутикула појачана тиме, што се дотична сунстанца (кутин) наслаже у спољашњем зиду епидермие ћедице, те тако постају кутикуларни слојеви. У овом иосдедњем сдучћ, у снољашњи