Prosvetni glasnik

608

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

мају биљни делови, који живе у земљи и под водом, иди их вмају врло мало и тада су већином неиотцуно развијене. Оне се налазе у малом броју и на већипи незелених биљака, које имају епидерм (Огоћапсћеае, СизсиГеае), али су врдо ретке на семену. Кад се стоме гдедају по новршини, онда готово без изузетка имају облик једне едипсе, ко.ја се у некпм случајевима прибдижава кругу (Кутрћаеа), у другим је јако развучепа. У разних биљака стоме су различног облика. Често код једне исте биљке лице и надичје листа имају стоме са свим различитог облика; шта више њихов обдик варира и на једној истој страни листа, — У осталом старије стоме дугуљастијегсу обдикано млађе. Врој стома на лишћу обично је врло велики, често пута необично велики. На једном кв. мм. у већине биљака варира између 40 и 800; понекад и много више (на 1 кв. м. м. 01еа еигораеа има 625, Вгавзка гара 716 стома и т. д. Кодико је велики број на једпом листу, види се из овога прегледа: Асег рМапоМез . . . 2.127.00а стома Оиегсиз Сегпз .... 2.136.000 „ Кушрћаеа аЉа. . . . 7.650.000 „ Вгаб81са о1егасеа . . . 11.540.000 „ НеИапЉиз аппииз . . 13.000.000 „ Иутрћаеа ЉегтаИз . 144.000.000 „ Ук^опа ге§Ја .... 1055.00 ј .000 „ Расио^зед стома зависи од облика и анатомске грађе биљних делова. Он је у општз тројак: или су стоме поређаее линеарно иди у гомилама или су без пкаквог реда неиравилно расуте. Последње је најчешћи случај. На дугачким органима (иетернодијама, на дншћу Мопосо1у1ес1опа) стоме су поређане у опште у динеарним редовима, параделним уздужној осовини органа; на широким нак лисним површинама неправилно су растурене. Даље је важно , што се на зеленим деловима стоме не налазе никада на оним местима, где се непосредно пспод еппдерма не налази хлороФилни паренхим са иптерцелуларима. На многпм стаблнма налази се наизменично више врста уздужних пруга, али се само па зеденнм уздулшим пругама налазе стоме (стабло трава, раставића, СотровИа, ТЈтће11а1;-а и т. д.). Код дишћа на реб-

рима и нервима нема пикаквог зеденог ткања испод епидерма, па с тога на тпм местима и нема стома. По правилу свака стомасастоји се из две дуже или две краће полумесецасте ћелпце, које леже једна иоред друге, окренуте једна другој издубљеним странама, образујући тако пукотину. Те ћелице називају се Келице-затварачи. Испод њих налази се у наренхиму новећа, ваздушна дупља, која се назива ресаирациона дуаља. Стомине ћедице раздикују се од епидермпих, гато су релатнвно јако задебљале не само на спољашњој странп већ на свима остадим слободним странама, даље што у њима има стационарног хдороФила у облику лепо развијених зрнаца са скробним дедићима у њима. Често су стомине ћелице оикољене са две пли више еппдермних ћеднца, које се по облику разликују од осталих. Ове ћелице, које нрипадају стомп, називају се сиоредне ћелице. — затварачи и већином су мање и са њежнпјом мембраном но остаде епидермне ћелице, а час су веће час мање од стоминих ћелица. Отвор, што га граде сгомине иолумесецасте ћелице, врло је различан и варира у опште што се дужине тиче између 10 ц. (АтагапШиз сагнМиз) и 84. џ. (Оа§еа 1и1еа), а односно шнрине између 6 џ. (Накеа репсШа) и 79 [I. (АтагуПиз 1'огто8188Јта), — дакле стоме неких биљака 8 пута дуже су и 13 нута шире него других. У остадом димензије стома веома. јако одстуиају н код сродних биљака илп код једне исте биљке на лицу н наличју листа, па шта више и на једној истој страни листа, тако да су стоме неке 6 пута веће но друге до њих., Али су стоме у опште тако мале, да кроз њих не може нроћи ни вода ни прашина, ни гљивине споре н т. д. Њихова велпчина код већиее биљака варира између 0 соо , и 0, оо(;8 кв. м. м. Као екстреме наиомињемо О. 0047 кв. м. м. (АтагуПиз ГогтозкзЈта) и 0. оооо4 , кв. м. м. (А§аран1ћиз итће1а1из). У опште највеће стоме надазе се на меснатим, сочним биљним деловима и код биљака, које их мало имају; а најмање код органа кожасте структуре и тамо где их има врло многе. Но у томе има много пзузетака. РазвиКе стома различно је ; али стомипе ћелице увек иостају из дерматогена као и