Prosvetni glasnik

ПГЕОБРАЖАЈ НАШИХ ГИМНАЗИЈА

И у овоме мора се поћи новим путем, путем одређених појмова. Кад је гимназнји задатак да спрема за универзитет, да припреми земљиште за научна човека, она мора једино том задатку да служи. Све друго ње се не тиче. Нека се војна академија, учитељска школа, богословија и т. д. саме нобрину одакле ће добијати ученике. Њима остаје да бирају: вол^а им узимати из основне школе ученике, иа их сиремати за позив и живот коме оне служе; воља им узимати ученике из других средњих школа. Није искључена могућност да оне узимају учепике и из гимназија, али гимназије не смеју у томе ни у колпко се управљати на оно што треба сгручним школама. Гимназија ће гмати свој наставни нлап, своје уређење једино с погледом па цил> коме она . служи. А ако се присети која стручна школа да узме за ученика из њена III, IV. . . разреда, то се ње нии.та не тиче. Она не ће свој живот удешавати за ма коју другу школу, до за што бољу и сигурнију оспову за универзитетско учење. После оваког гимпазијског образовања треба ученици да иду на универзитет. Они треба да однесу тамо сигурне основе за све оно из чега се на универзитету сталним трудом може развити истински научњак. Њих ваља још у гимназији да одушевљава једпа мисао, а то је жеља за иравом науком. И они који с тако лепом спремем сврше и Факултет, треба у истини да пред- ; стављају иајви ; у ннтелнгепцију народну. Опи ће то у истини и бити. Па баш с тога треба им у гимназији дати још нечега, што ће их пнтомити и чинити бољим људима. Гимиазија иримаће ученике у годинама када у њих има места и за науку н за иавике. Нека у гимназији добију и добре навике, нева се уче да се одушевљавају

оним што је лепо, узвпшепо и честито. Нека из гимназије попесу собом на пајвишу школу осећања која чипе човека добрим и племенитим, а нека још из малеиа уче да се клоне и да презиру оно што је ружно и ниско. Нека им гимназија да основе, н то добре основе, и за одређену вољу, за сталну вољу, за карактер. И то ће им требати као људима од науке. А према нашим приликама то ће им врло много требати, јер болест нашега друштва није само у пезнању, по и у лабавости карактера, неодбирању онога што је добро од онога што је зло, Млада душа треба да се. одушевљава идеалима, Ту је њен живот, њепа будућност. После свега овога проФесорски савет друге београдске гимназије једно1'ласпо сложио се у овоме: „Гимназији је задатак да науком и васиитамем сарема младиКе за слушање паука на универзитету". 2 ) 2 ) У Нема^чкој ниша средња иастава аодељвиа јо овако : I. Гимпазије. — Оие се дал>е деде на а) Гимназије с 9 разреда ; б) Гимнвчије са 7 разреда ; II. Реалке. Опе се деле на : а) Реалне гимназије с 9 разреда ; б) Реалне гииназије са 7 разреда. У обема овим школама учи се латински. в) Више реалке са 9 разреда ; г) Реалке са 7 разреда. У овим школама не учи се латииски. Ш. Више грађанске школе у којима се учи латински, н које пмају 7 разреда. Задатак гимназијама одређује се у I Гемаца оиако : „Гимпазије су у главиоме школе за спремаше за унииерзитетско учење. С обзнром на општи зиачај м.ихових средстава за универзитетску припрему, оне су иајподеспије да буду основа за више духо:шо образовање," Аујугријске гимназије добнле су осиовно уређење у 18 49 години. То уређење у основу и данас вреди ц по п.ему се управ.вају гимназије у Ауотрији. Оно јо изашло у обдику миннстарске паредбе, којој на челу стоји царски указ, ко.1""