Prosvetni glasnik

75

11 Припремни разред. Ио што је било рашчишћеио питање о задатку гимназије, нрешло се на пачелно нитање о томе: које учеиике, из којих школа, у ком добу живота и на који начин да ирпма гимиазија ? И оном пптању био је само један нозцтиван нредлог у коме су се сви осим једног сложили. Да изређамо најнре мишлење и ногледе већине, па ћемо тада нрећи и на мишлење једпога члана. Према уређењу од 1863. године, а за дуго и доцније, у првн разред гимназије примани су ученицн из III и IV разреда основне школе. Они из III разреда морали су бити добри учениции нри стунању у гимназију морали су полагати и нријамни испит. УченицИ IV раз. примани су у гимназију од реда, без испита. Којпје год свршио IV разред основне школе, тога је директор морао примити у I разред гимиазаје. Доциије се ово изменило. Најпре је закраћено да ученици III раз. основне школе могу у опште бити примл>ени у гимпазију. За тим је н за ученике IV. разреда захтевана добра сведоџба. Данас је овако : само они ученици који сврше нижу осиовну школу (прва четнрн разреда) могу бити прпмљени у гимназију ако положе пријамни испит пред нарочитом комиснјом, коју бира ироФесорски савет. Примање дакле у гпмназију ограничеио је. Први је захтев добро свршена четири разреда основне школе; други, досе узима на знаље све што је мипистар у погледу организације гимиазија пропнсао п којом се нарођује да се гимназије но прописаннм наредбама упранл.ају, У осноином распису од 18 49 године као задатак аустријске гимназије. забедежено је у § 1 ово : а 1. Опште више образовање помоћу старпх класичких језика и љихове литературе ; 2. С тиме уједно и спремаше за упиверзитетско образовање."

бро иоложени пријамни испит. Миога деца испуве први услов, али на другоме миога падну. Дешава се да од 100 учепика који сврше IV разред основне школе, ни 50 не ноложе пријамии исннт.' Па и од оних који положе прн.јампи испит и ступе у I разред гимназнје, већ у том разреду падне их преко иоловине, а једва ће половина прећи у II разред. Не може се порећп да је најгори успех у свима гимназијама у I и II разреду. Неусиеси у овим разредима често су векероватни. Ово је болесно стање и њега треба лечити. У времепу када се приступа преображају наших гимназија, не сме се ни ово ненормално стање не узети у рачун. Где лежи кривица што наша мпога деца проиадају у I или II разреду гимиазије. На жалост мора се признати да су први разреди у свима нашим гимпазијама пренуни. 2 Та препуњеност чипи да наставпици немају довољно времепа, те да па свог ученика могу пазити како би требало. Они говоре свима ученицима, али они не могу да виде резултате свога говора над свима ученицнма. Боља деца и сама уче. Она која стоје под надзором куће. ;Аорају да уче. Али она која, не воле да уче, коју кућа не падзирава, та обично понављају, иа доцније и пропадају. Кривице овде нема толико до деце колико до школе и куће. Кад би у I разреду било 30—40 ученика, тада би непремено и резултат наставе био друкчији. За данас се то практички ие да извести. У це1 У 1 8 88 — 8 9, школској години у другој Београдској гимпмзији од 100 пријављених учепика, само их је 2 4 положило пријамни испит, а 7В одбијено је и враћеио у основпу школу. 2 Орој ученика у I разреду (једном одењен.у) овакав је: у Лесковцу 99, у Ужицу 82, у Нишу 81, у Крушевцу 88, у Чачку 7 5, у Неготину 73. у Пожардацу 6 4, у Пироту 6 0 и т. д.

10*